Svet
Savet staratelja odobrio listu učesnika na vanrednim predsedničkim izborima u Iranu
Učešće na izborima zabranjeno je bivšem predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu i političaru Aliju Laridžaniju
Na vanrednim predsedničkim izborima u Iranu dominiraju konzervativci, nastavljači politike pokojnog predsednika Ebrahima Raisija, koji je nedavno poginuo u padu helikoptera, sa samo jednim kandidatom koji zagovara reforme, izveštava "Blumberg".
Savet staratelja, koji čini neparlamentarno telo, sastavljeno od pripadnika sveštenstva, odobrio je listu od šestoro kandidata za izbore koji će biti održani 28. juna.
Među kandidatima su predsednik parlamenta i bivši oficir Korpusa iranske revolucionarne garde (IRGC) Mohamed Bageri, raniji učesnik u nuklearnim pregovorima Said Džalili, gradonačelnik Teherana Alireza Zakani, bivši poslanik u iranskom parlamentu Amir Hosein Gazizadeh Hašemi, bivši ministar pravde i ministar unutrašnjih poslova Mostarmodi Masadif, saopštila je iranska državna televizija.
Izbori u Iranu su raspisani posle smrti bivšeg predsednika Irana Ebrahima Raisija, koji je poginuo prošlog meseca u padu helikoptera.
Kako je navela državna novinska agencija IRNA, očekuje se da će kandidati učestvovati u ukupno pet debata na nacionalnoj televiziji.
Izbori se održavaju u vreme zategnutih odnosa Teherana sa SAD, zbog rata Izraela i Hamasa u Gazi.
Džalili i Zakani su učestvovali na prethodnim izborima 2021, kada su se povukli, u znak podrške Raisiju, dok je Gazizadeh Hašemi zauzeo četvrto mesto.
Učešće na izborima zabranjeno je bivšem predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu i političaru Aliju Laridžaniju.
Kako navodi "Blumberg", Masud Pezeškijan je jedini "reformistički kandidat", a bio je ministar zdravlja od 2001. do 2005, u kabinetu predsednika Mohameda Hatamija.
Izbori u Iranu održavaju se u vreme krize na Bliskom istoku, kada Izrael nastavlja ofanzivu protiv Hamasa u Gazi.
Iran se u aprilu direktno uključio u rat u Izraelu, kada je izvršio raketni napad, u znak odgovora na izraelski napad na iranski generalni konzulat u Damasku u Siriji, pri čemu su ubijena sedmorica visokih iranskih oficira, među kojima i dvojica viših generalnih savetnika.
Dve nedelje kasnije, Teheran je odgovorio raketnim udarom na teritoriju Izraela, lansirajući nekoliko stotina dronova i projektila, uključujući i hipersonične rakete "fatah".
