Rat ima svoja, definisana i veoma precizna pravila, ma koliko to čudno zvučalo pacifistima, a ta pravila svi moraju da poštuju, piše italijanski pisac i esejista Andrea Marćiljano za portal "Elektomagacine".
Ovde nije reč o Ženevskoj konvenciji, koja je ignorisana odmah nakon što je potpisana, niti je reč o američkim "pravilima angažovanja", koja nisu ništa drugo nego definicije specifičnosti ratnih misija i operacija.
Nasuprot njima, postoje pravila rata, stara koliko i čovečanstvo, a možemo ih pronaći već u Homerovoj "Ilijadi".
Ova pravila ne predviđaju kazne za one koji ih ne poštuju, niti uvođenje sankcija ili embarga. Njihovo nepoštovanje izaziva prezir i sramotu. Tako je barem bilo u jučerašnjem svetu.
Danas je, međutim, sve drugačije. Sve se, čak i za vreme rata, zasniva na ekonomskoj računici. Nijedno drugo pravilo više nije na snazi. Danas se ne plašimo sramote, jer ne postoji osećanje časti.
Čast je danas zastarela reč, koja izaziva ironiju ili sarkazam. Upravo čast je omogućavala da rat ima svoja pravila, kako ne se bi pretvorio u nešto zversko. Ali čak i životinje imaju svoja pravila.
Da su na Zapadu znali za osećanje časti, to bi sprečio da se sporazumi iz Minska pocepaju, a rat u Ukrajini bio bi izbegnut.
Svi znamo da su sporazumi iz Minska služili jedino da Zapad kupi vreme, da se "prevari Moskva" i da se "naoruža Kijev". To nije rekao ruski predsednik Putin, već su se time hvalili sami zapadni lideri.
Sada neki zapadni državnici zahtevaju da se Zelenskom da oružje dugog dometa, da se Kijevu omogući da izvrši udare duboko na rusku teritoriju. Zar to neće isprovocirati Kremlj na sveopšti, nuklearni rat?
Ranije je Zapad koristio teroriste, u Moskvi i u Iranu. Duginova ćerka je ubijena u eksploziji auto-bombe. General Sulejmani je eliminisan dronom ubicom. Sve je to učinjeno bez objave rata i bez poštovanja bilo kakvih pravila.
Terorista, "partizan", prema definiciji nemačkog teoretičara Karla Šmita, nije vojnik. On ne poštuje nepisana pravila rata. Ali država ne može i ne sme da koristi takve metode. U pitanju je sam kredibilitet države. Rat se danas već pretvorio u smrt i uništenje bez granica.
Nazvati ovu pojavu "zverskom" je potcenjivanje zveri. Ako želimo da "drugi", neprijatelj poštuje pravila, to prvo moramo da uradimo sami.
Samo pod tim uslovom rat se ne svodi na slepo uništenje neprijatelja i onda je moguće da se za spor nađe političko rešenje.
Okoreli pacifisti su u zabludi. Rat je, hteli mi to ili ne, deo istorije i ljudske prirode. Mir i rat su kao rad srca, kao sistola i dijastola. Ne postoje jedno bez drugog.
Stari pruski general Klauzevic je zapisao da je rat nastavak politike drugim sredstvima, zaključuje italijanski pisac, ali danas mnogi ljudi na Kolektivnom zapadu više i ne znaju ko je Klauzevic.