Dan posle završetka izbora za EP: Kako su otkazali "motori" Evropske unije?

Nije još uvek izvesno da li će Emanuel Makron i Olaf Šolc posle izbora za Evropski parlament zaista "otići na smetlište istorije", kako je to prognozirao zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev – ali je više nego očigledno da narod njihovu politiku ne podržava, i da će nešto u Francuskoj i Nemačkoj morati da se menja.

Rezultati izbora pokazali su zapravo da je za menjanje zrela i čitava politika EU, ukazuje, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, dr Aleksandar Mitić.

"Kad pogledamo ova dva, kako kažu, motora Evropske unije, Francusku i Nemačku, jasan je debakl vladajuće koalicije, što dovoljno govori o tome šta narod misli o njihovoj politici, između ostalog i po pitanju sukoba u Ukrajini. Vrlo je jasan rast tvrdo desnih i tvrdo levih, odnosno suverenističkih ili patriotskih opcija koje su napravile solidan prodor na ovim izborima. To nije prodor koji će moći da preokrene strukturu vlasti i formiranje koalicije unutar EP, ali će definitivno označiti pritisak na određene elemente politike EU,  počev od pitanja klime, zelene agende, preko migracija, sve do proširenja", ističe Mitić.

Orban: Možemo da pošaljemo telegram Briselu – stop migracijama, stop ratu, stop Sorošu

Sličnu ocenu dao je i premijer Mađarske Viktor Orban, poručujući da se nakon izbora Briselu može poslati telegram u kome piše: "Stop migracijama, stop rodu, stop ratu, stop Sorošu, stop Briselu".

I Makron misli da su izbori za EP bili lekcija, pa je tako, odmah nakon preliminarnih rezultata raspustio nacionalnu skupštinu i najavio vanredne izbore.

"U Francuskoj je došlo do ponižavajućeg rezultata za Emanuela Makrona,  čija važnost prevazilazi evropske izbore, pošto idemo ka parlamentarnim izborima i mogućoj kohabitaciji u toj zemlji, što bi moglo dovesti do ograničavanja politike francuskog predsednika. On ostaje predsednik zadužen za spoljnu i bezbednosnu politiku, ali ako nakon ovog poraza bude poražen i na parlamentarnim izborima to će u velikoj meri uticati kako na njegovu politiku prema sukobu u Ukrajini, tako i na pitanje proširenja, jer će mu teže biti da daje zeleno svetlo po tom pitanju", ističe Mitić.

I profesor dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije rekao je gostujući na u Dnevniku RTS-a da "nije tu u pitanju samo Evropski parlament".

Francuski političari reagovali na potez Makrona: Od presecanja Gordijevog čvora do ruskog ruleta

"Francuska je velika zemlja. Ako pobedi Le Penova to bi promenilo odnose snage i Makron će morati da vodi računa o stavu o nove vlade", objasnio je Zečević.

Mišljenja je da su izbori za Evropski parlament pokazali da Evropljani više ne žele migracije, ne prihvataju islamizaciju, i da se to se najviše vidi u Francuskoj i prema rezultatu koji je ostvarila Marin le Pen.

"Pored migracija koje su ozbiljan problem, drugi je društveno-ekonomska situacija kao posledica rata u Ukrajini. Evropski narodi strahuju od rata sa Rusijom i možda je vreme za ozbiljne mirovne pregovore", istakao je.

Rezultat nemačke Semafor koalicije je "katastrofalan", dodaje sagovornik RT Balkan Aleksandar Mitić, procenjujući da je rezultat AFD-a uprkos problemima sa kojima su se suočavali bio bolji od očekivanog što će za nemačku politiku predstavljati ozbiljan izazov.

Padaju vlade u Evropi; Moskva: Glasači protiv rusofobne politike Evropske unije

"Ostaje da se vidi kako će izgledati Evropski parlament i ko će biti predsednik Evropske komisije. Sigurno je da je Ursula nakon rezultata njene narodnjačke koalicije EPP i dalje favorit, ali znamo da prošli put za nju nisu glasali mnogi iz njene koalicije. To što ona matematički dobro stoji, ne znači da će takav biti i konačni rezultat", uveren je Mitić.

Sagovornik RT Balkan kaže da će vladajuću većinu činiti sigurno EPP, dok je pitanje ko će biti njihov partner u vlasti.

"S jedne strane je stara koalicija sa socijalistima i sa liberalima, a s druge strane je i opcija eventualno sa konzervativcima i reformistima što bi značilo i neku vrstu saradnje sa Đorđom Meloni. Presuda će biti doneta na osnovu geopolitičke procene, odnosno toga da li je u ovom trenutku za EU i transatlanske napore povoljnije rizikovati sa konzervativnom opcijom i Melonijevom, ili ići na sigurno, sa mejnstrim strankama koje su se pokazale kao servilne prema interesima NATO-a po pitanju sukoba u Ukrajini", zaključuje Mitić.