SAD planiraju da rojevima dronova naprave pakao u mogućem sukobu oko Tajvana

Sjedinjene Američke Države planiraju da rojevima dronova pretvore Tajvanski moreuz u "paklenu pustoš" u slučaju moguće kineske invazije na Tajvan, kupujući tako vreme za intervenciju SAD i saveznika da pomognu ostrvu u potencijalnom ratnom scenariju, piše "Ejža tajms".

Podseća se da je ovog meseca "Vašington post" objavio da je američka Indo-pacifička komanda, predvođena admiralom Samjuelom Paparom, objavila strategiju koja podrazumeva korišćenje rojeva bespilotnih letelica da bi se sprečila moguća kineska invazija na Tajvan.

Prema pisanju američkog medija, to je odgovor na direktivu kineskog predsednika Si Đinpinga da Narodna oslobodilačka armija (PLA) bude u borbenoj gotovosti i spremna da silom zauzme Tajvan, ako je potrebno, do 2027.

Američki plan podrazumeva korišćenje brojnih dronova, podmornica, brodova i drugih poverljivih elemenata za preplavljivanje Tajvanskog moreuza kako bi se usporile kineske snage na mesec dana što bi omogućilo SAD i njihovim saveznicima da preduzmu pun odgovor.

Novo zaoštravanje: Bajden odobrio uključivanje američkih trupa u slučaju "kineske invazije" na Tajvan

"Ejža tajms" je u izveštaju iz februara 2024. primetio da bi Tajvan bio najranjiviji na poraz u prvih 90 dana kineske invazije i da bi najverovatnije brzo pao bez američke i savezničke vojne intervencije.

Međutim, "Vašington post" zapaža da brzo širenje PLA i ograničenja američkog vojnog budžeta predstavljaju značajne izazove za implementaciju strategije SAD.

Tako "Ejža tajms" navodi da će budžet američke mornarice za dronove pasti na 101,8 miliona dolara 2025. sa 172 miliona dolara ove godine. Takođe, američka mornarica okrenuta je izgradnji velikih vojnih vozila kao što su razarači i podmornice umesto da u potpunosti prihvati tehnologiju dronova.

Nasuprot tome, Kina ima 232 puta veći kapacitet brodogradnje od SAD, zbog čega je hitno potrebno da SAD investira u bespilotnu tehnologiju kako bi nadoknadila brojčanu prednost prve. SAD su stoga ubrzale razvoj i raspoređivanje rojeva dronova u Pacifiku kroz svoj program "Replikator".

Namera programa je da proizvodi pristupačne autonomne dronove u velikim količinama i implementira brz proces tehnološkog razvoja. Pored toga, može uključiti program za stvaranje podvodnih vozila bez posade.

U maju 2022, "Ejža tajms" je izvestio da je američko ratno vazduhoplovstvo, u saradnji sa istraživačkim centrom Rand korporacije i kancelarijom Ratne integracije (AFVIC), sprovelo simulacije koje otkrivaju mogućnosti korišćenja autonomnih rojeva dronova u odbrani Tajvana od kineske invazije. 

Dronovi bi preko svoje mreže mogli da dele podatke o letu i metama, a uz to i preopterete kineski sistem protivvazdušne odbrane.

Međutim, istaknute su i mane poput ranjivosti elektronskog ratovanja, sajber-napada i ograničenog opsega delovanja. Takođe, imajući u vidu iskustvo iz Ukrajine, dronovi su bojno polje učinili smrtonosnijim, što bi se verovatno dogodilo i u mogućem sukobu u Tajvanskom moreuzu.

U januaru 2023, Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) sa sedištem u Vašingtonu sproveo je simulaciju potencijalne kineske invazije na Tajvan 2026. koja je sugerisala da bi SAD i njeni saveznici mogli da odbiju napad, ali bi bilo mnogo žrtava za sve strane.

Kineski ministar odbrane: Sve je manje izgleda za mirno ponovno ujedinjenje sa Tajvanom

CSIS simulacija procenjuje da bi SAD i Japan izgubili 449 borbenih aviona, 43 broda (uključujući dva nosača aviona) i 6.960 ljudi, uz 3.200 poginulih. S druge strane, predviđalo se da će Tajvan izgubiti polovinu svog vazduhoplovstva, 22 broda i 3.500 vojnika, od kojih bi trećina poginula u borbama.

Kina bi, po ovom scenariju, izgubila 138 brodova, 155 borbenih aviona i čak 52.000 vojnika, sa oko 7.000 poginulih u borbenim dejstvima, 15.000 poginulih na moru i 30.000 ratnih zarobljenika.

U tekstu se napominje da Kina verovatno ne bi želela da izvrši ovakvu invaziju na Tajvan koja bi podrazumevala mnogo žrtava, i da bi mogla da se okrene drugim strategijama poput neograničene pomorske blokade ostrva. 

Ta strategija podrazumeva izvođenje serije vojnih vežbi oko Tajvana, efektivno delujući kao blokada. Ove vežbe bi bile praćene periodima smanjene napetosti kako bi se olakšale diskusije. Ključna stvar je da bi svaka velika vojna vežba, koju Peking sve više pokreće, mogla da postane blokada.