Francuski istoričar i sociolog, koji je još 1976. godine, analizirajući brojne sociološke faktore, poput smrtnosti novorođenčadi, stope samoubistava ili ekonomske produktivnosti, predvideo kolaps Sovjetskog Saveza, sada predviđa poraz Zapada u konfliktu sa Rusijom, piše Mark Polonski za sajt "Arktikl".
Mark Polonski je stručnjak koji se dugo bavio ulaganjima u rusku naftnu industriju i infrastrukturu.
Polonski se osvrće na delo francuskog autora Emanuela Toda, pod naslovom "Poraz Zapada", objavljeno početkom ove godine u izdanju uglednog "Galimara", u kome autor analizira ukrajinski sukob i predviđa da će Rusija uspeti da ostvari svoje ratne ciljeve u Ukrajini. To, prema Todu, neće biti samo posledica rata, nego činjenice da Zapad hrabro "korača ka sopstvenom uništenju".
Emanuel Tod je u međuvremenu postao prava medijska zvezda u Francuskoj, ističe Polanski.
Njegovi intervjui imaju stotine hiljada pregleda na "Jutjubu". Francuski mediji ga, međutim, optužuju da je "prorok sa zatvorenim očima" i da "širi propagandu Kremlja", što Tod odbija.
Njegovi stavovi, kako kaže, nisu ideološki i on nije nikakav "putinofil". On samo pokušava da stvari sagleda nepristrasno, na osnovu temeljnih naučnih analiza koje se protežu na duže istorijske periode.
Zašto je Specijalna vojna operacija počela u februaru 2022?
Na primer, zašto je ruski predsednik Vladimir Putin odabrao upravo februar 2022. da pokrene Specijalnu vojnu operaciju? Rusija je, najmanje od 2014, strpljivo gradila vojne kapacitete. Tu spadaju i hipersonične rakete, kojima NATO ni SAD ne mogu da pariraju. Rusija je, takođe, osigurala svoju ekonomiju od zapadnih sankcija, razvijajući kapacitete koji se odlikuju "velikom tehničkom, ekonomskom i socijalnom fleksibilnošću". Jednom rečju, Rusija je "protivnik kojeg treba shvatiti ozbiljno”.
Plan ruskog rukovodstva, tvrdi Tod, na osnovu demografskih pokazatelja i tempa mobilizacije u Rusiji, jeste da do 2027. godine porazi Ukrajinu i sasvim potisne NATO sa istoka Evrope.
Optužbe Zapada da Putin planira "invaziju na Evropu" su u domenu fantazija i puke ratne propagande. "Istina je da se Rusija sa malim brojem stanovnika i teritorijom od 17 miliona kvadratnih kilometara uopšte ne želi da osvaja nove teritorije", tvrdi Tod.
Demografski faktori utiču na ruski način vođenja rata, tvrdi Tod. U početku je samo 120.000 ruskih vojnika bilo raspoređeno u Ukrajini, a to je zemlja koja raspolaže sa 600.000 kvadratnih kilometara. Trenutno, tvrdi Tod, Rusija u Ukrajini ima snage od 600.000 ljudi.
Suprotno narativu koji favorizuju mnogi zapadni komentatori, vojna strategija Rusije nije da baca milione u "mašinu za mlevenje mesa". Ovaj rat se vodi polako, precizno, sistematski i metodično, kako bi se ruski gubici sveli na minimum.
"Prioritet Rusije nije da osvoji što više teritorije, već da izgubi što je moguće manje ljudi", , zaključuje Tod.
Šta je pravi uzrok rata u Ukrajini
Putinova stalna popularnost u Rusiji nimalo ne iznenađuje Toda. Oslanjajući se na stopu samoubistava i smrtnih slučajeva, Tod pokazuje da eru Putinove vladavine obeležava stabilizacija ruskog društva. Posebno značajan pokazatelj je mortalitet novorođenčadi: 19 promila 2000. godine, 4,4 promila 2020. godine, što je ispod američke stope od 5,4. Za većinu građana Rusije, životni standard nikada nije bio viši.
Po Todovom mišljenju, ideja da će Rusija biti poražena sankcijama je zabluda koju šire "računovođe" i "advokati", koji su preuzeli zapadnu politiku i planiranje.
Mnoge zemlje, ravnodušne prema ovoj konfrontaciji između Rusije i NATO-a, jednostavno ne žele da prekinu ekonomske veze sa Rusijom zato što im to diktira Zapad.
Ruska ekonomija se oporavila, uprkos ili upravo zahvaljujući zapadnim sankcijama. Rusija je proizvela 37 miliona tona žita u 2012. godini i čak 157 miliona tona 2023, u poređenju sa američkom proizvodnjom, koja je tokom 2022. pala na svega 47 miliona tona.
U stvari, ceo pojam BDP-a, zaključuje Tod, zaslužuje da se bude preispitan. Zapad više nije u stanju da proizvede čak ni dovoljno oružja za Ukrajinu.
Što se tiče Ukrajine, malo ko je očekivao da će "neuspela država" opterećena korupcijom, koja se nalazi u rukama oligarha, pružiti takav otpor.
"Ono što niko nije mogao da predvidi jeste da će Ukrajina upravo u ratu pronaći opravdanje za sopstveno postojanje", piše Tod.
Tod predstavlja nepovratno podeljenu Ukrajinu, sa Krimom i Donbasom, koji su 2014. odustali od ukrajinskog nacionalnog projekta. Preostali su samo zapadni i centralni regioni, koji su se ujedinili protiv istočnih, naseljenih pretežno Rusima. Rezultat toga je bio pokušaj da Ukrajina "vrati Donbas i Krim", a taj pokušaj je izazvao rat.
Zapravo, ovo je bio stvarni "kraj ukrajinske demokratije, koja nikada nije funkcionisala" i "pravo rođenje ukrajinske nacije, kroz savez ultranacionalizma Zapada i anarhomilitarizma Centra, protiv ruskojezičnog stanovništva."
Samoubilački projekat zvani Ukrajina
Uoči februara 2022. Rusija je postavila tri zahteva Ukrajini: trajno zadržavanje Krima u Rusiji, zaštitu ruskog stanovništva Donbasa i neutralnost zemlje. Preostali deo Ukrajine, smatra Tod, mogao je da prihvati ove uslove i da se usredsredi na izgradnju nacionalne države, koju bi svi priznali.
Umesto toga, Kijev se odlučio da osvoji Donbas i povrati Krim, što je bio "samoubilački projekat". To pokazuje upravo "patološku vezanost sadašnje Ukrajine za Rusiju, suštinsku potrebu za sukobom, koja otkriva ukrajinsku nesposobnost da se odvoji od Rusije."
Šta Todove analize otkrivaju o samom Zapadu? Zapad se pretvorio u "narcistički projekat", koji je posve odvojen od "ostatka sveta". To je rezultat dve decenije globalizacije, koju su predvodile SAD, a njih karakteriše "ideološka usamljenost Zapada" i ubeđenje da i dalje predvodi svet.
Ništa nije pogrešnije od toga. Usled toga, Tod toga nije iznenađen ni što najveći deo sveta u ukrajinskom sukobu danas "navija za Rusiju, "prkoseći unipolarnoj američkoj hegemoniji" i "liberalnom međunarodnom poretku".
Ali Rusija nije glavni geopolitički problem Zapada, zaključuje Tod i dodaje: "To je, pre svega, duboka američka, terminalna kriza, koja čitavu planetu dovodi u opasnost."
Ovakve analize, zaključuje Polonski, predstavljaju šamar u lice francuskom i zapadnom establišmentu. Takvi stavovi osporavaju same temelje zapadnih političkih narativa i zahtevaju njihovo potpuno preispitivanje.