Na izborima u Indiji, koji su završeni posle gotovo dva meseca, vladajuća partija Bharatija džanata (BJP) izgubila je deo poslanika u parlamentu, doživljavajući pad na 204 u poređenju sa 303 koliko je imala na prethodnim izborima, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt "Geopolitika".
Prvi put u 15 godina, stranka premijera Narendre Modija nije uspela da osvoji većinu u najmnogoljudnijoj indijskoj državi Utar Pradeš. Inače, ovo je verski centar većine Indijaca, u kome je Modijeva nacionalistička agenda ranije imala snažnu podršku. Modijeva stranka je u Utar Pradešu osvojila samo 33 mesta u parlamentu, a opozicija 43.
Zašto je Modi, koji je vešto koristio populističku retoriku, ovog puta izgubio tlo pod nogama? Postoji nekoliko razloga za taj pad.
Najpre, u vreme epidemije kovida vlada je uvela ozbiljna ograničenja. Drugi razlog je neuspešni pokušaj promene poljoprivrednog zakonodavstva, što je dovelo do masovnih protesta.
Treći i najvažniji razlog su indijske koalicije, poput koalicije Indija, zbog čega se BJP suočio sa snažnim protivnicima u nekoliko velikih država. Indijski nacionalni kongres (INC), koji je bio deo ove grupe, osvojio je ukupno 99 mesta. BJP je takođe osnovao koaliciju, pod nazivom Nacionalna demokratska alijansa (NDA).
Opredeljivanje birača u Indiji se dramatično razlikuje od okruga do okruga. Centralni deo zemlje pripada pristalicama desničarskih snaga.
Znaci za uzbunu
Opozicija je tokom kampanje optuživala Modija za jačanje antimuslimanske retorike, što je trebalo da mobiliše hinduističku većinu.
Ova strategija nije ojačala Modija, ali je osnažila opoziciju, za koju su glasali manjinski birači.
BJP je odbio da učestvuje na izborima u dolini Kašmira, gde je podržavao svoje saveznike – Narodnu konferenciju, Apni partiju i Demokratsku progresivnu partiju Azad. Međutim, nijedan od ovih kandidata nije pobedio.
Razlog za poraz je to što je Modi 2019. godine opozvao član 370 indijskog ustava i lišio Kašmir autonomije. Takođe, vlada je zatvarala političke lidere, isključila internet i ućutkala medije, primenjujući antiterorističke zakone protiv desetina novinara.
Izbori u Kašmiru su pokazali kakvo je raspoloženje ovdašnje javnosti prema BJP.
Značajno da je na izborima pobedio šeik Abdul Rašid, bivši poslanik Severnog Kašmira, poznat kao "inženjer Rašid", koji je ranije otvoreno pozivao na separatizam. Od 2019. godine, on se nalazi u zatvoru, pod optužbom da je finansirao terorizam.
Ipak, Rašid je pobedio bivšeg glavnog guvernera Kašmira Omara Abdulaha.
U državi Pendžab pobedio je ideolog nezavisne države Sika Kalistan Amritpal Sing, koji se takođe nalazi u zatvoru, a suočava se sa optužbama za kršenje Zakona o nacionalnoj bezbednosti.
Sve ovo su zvona za uzbunu za Modija i za one koji se zalažu za jedinstvenu Indiju.
Čak i unutar BJP postoji opozicija Modiju, koju predvodi dosadašnji ministar saobraćaja Nitin Gadkari, u kome neki vide alternativu Modiju. Kada su prošle nedelje svi ustali da pozdrave premijera u centralnoj sali parlamenta, Gadkari je nastavio da sedi, što je bio otvoreni izazov upuđen Modiju.
Sada opozicija unutar BJP ne govori o "Modijevoj vladi", pošto BJP nije dobila većinu, već vlada u savezu sa drugim strankama. Analitičari imaju različite poglede na pravac kojim će se ubuduće kretati Indija.
Spoljnopolitička orijentacija nove indijske vlade
Kolumnista časopisa "Diplomat" Mohamed Zesan veruje da se tokom Modijevog prethodnog mandata Indija "povukla iz liberalnog međunarodnog poretka." Indija se, dodao je Zesan, naglo udaljila od zapadnih normi, od retorike ljudskih prava i od zapadnog shvatanja međunarodnih odnosa.
Zahvaljujući Modijevom hindunacionalizmu, on je počeo da vodi mnogo rizičniju spoljnu politiku. To je dovelo Indiju u sukob sa međunarodnim institucijama kojima dominira Zapad. Nju Delhi je u spoljnoj politici počeo da koristi termine koji su do sada bili karakteristični za Peking i Moskvu.
Ostaje nejasno je kakva će biti spoljnopolitička orijentacija nove vlade, jer Modi mora da osloni na podršku onih koji ne slede njegove nacionalističke poglede.
Kolumnista "Pakistan tribjuna" Šahzad Čaudri tvrdi da je „na geopolitičkom frontu Modi uspešno vodio Indiju" i da ju je doveo blizu vrha. Kombinacija decenija društveno-ekonomskog razvoja i korišćenje uticaja uspešne indijske dijaspore omogućila je da se prevaziđe inercija svakodnevnog života, a Modi je ovo koristio kako bi napravio mesto za Indiju.
Ukoliko Indija nastavi da sledi kineski put ekonomskog razvoja, spasavanja što većeg broja ljudi iz siromaštva i odlaganja rešavanja trenutno nerešivih geopolitičkih problema, ona bi do 2030. godine verovatno postala treća ekonomija na svetu.
Ukoliko nastavi da se kreće ka multipolarnosti, Indija će morati da računa na saradnju sa Kinom. Što se tiče odnosa sa Rusijom, malo je verovatno da će promena ravnoteže u parlamentu i u novoj vladi dovesti do nekih izmena. Indija je u mnogim oblastima, ma ko da je vodi, zainteresovana da razvija odnose sa Rusijom.
Proamerički lobi je najsnažniji u vojsci, koja saradnju sa Vašingtonom pravda navodnim pretnjama Indiji koje stižu iz Kine i Pakistana.