Uspon populista u Nemačkoj: Na tragu trampovske politike – ne za Ukrajinu, NATO i migrante

Uspeh Alternative za Nemačku (AfD) i Saveza Sara Vagenkneht (BSV) na upravo završenim izborima za Evropski parlament, te njihov bojkot govora Vladimira Zelenskog u Bundestagu – najavljuju politički potres, odnosno preorijentaciju spoljne politike u Nemačkoj, što će se pak odraziti na celu Evropu, gde se birači, takođe, sve više protive vojnom učešću u sukobu u Ukrajini i evropskom "Zelenom nju dilu", piše ekonomski analitičar iz Nemačke, koji je emigrirao u Panamu Dijego Fasnaht za "Ejža tajms".

Zaokreti u nemačkoj politici

Fasnaht, koji je bio poslanik nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i član nadzornih odbora raznih kompanija, a danas radi kao finansijski analitičar, konstatuje da ukoliko AfD i BSV nastave da uvećavaju uticaj u biračkom telu, uslediće nekoliko ključnih promena u nemačkoj politici.

Nemački analitičar: Izborni rezultati ukazuju na geopolitički zemljotres u Evropi

Pres svega smanjenje vojne podrške Ukrajini – budući da se obe partije zalažu za diplomatiju, a ne za vojna rešenja, ovakav stav bi mogao dovesti do smanjene isporuke oružja i podsticanja mirovnih pregovora.

Zatim, nova procena odnosa s NATO-om – promena stava Nemačke o ukrajinskom sukobu mogla bi da zaoštri odnose unutar Severnoatlantske alijanse, posebno sa zemljama koje su ratoborne prema Rusiji.

Što se tiče unutrašnje politike, "Ejža tajms" ukazuje na to da bi populistička politika ovih partija, uključujući oštriju kontrolu imigracije i fokus na domaće probleme, mogla da preoblikuje nemačke prioritete, potencijalno dovodeći do spoljne politike kakvu je praktikovao bivši i moguće budući predsednik SAD Donald Tramp.

Uticaj na geopolitičke prilike u Evropi

Promena nemačke politike imaće efekta širom Evrope – na jačanje koalicija opredeljenih za mir, raskol u Evropskoj uniji, te povećan uticaj Rusije na Starom kontinentu.

Naš izbor

Šta su izbori za EP pokazali o rejtingu Šolca: Semafor koalicija u slobodnom padu

Kako je Nemačka ključna država EU, njen pomak ka mirovnom rešenju sukoba u Ukrajini mogao bi da utiče i na druge zemlje da preispitaju svoje stavove o istom. Posledično, različiti stavovi o ratu među članicama mogli bi da oslabe jedinstvo bloka, što bi pak otežalo donošenje odluka i doprinelo smanjenju uticaja EU na globalnoj sceni, dajući više moći nacionalnim vladama.

Smanjenja podrške Ukrajini ohrabriće Rusiju da pojača svoj uticaj na kontinentu.

Političke promene u Nemačkoj, o čemu svedoče akcije AfD-a i BSV-a, nisu samo domaći fenomen već deo šireg trenda ka geopolitičkom prestrojavanju. Ovaj razvoj događaja mogao bi značajno da promeni stav Evrope o ukrajinskom sukobu i preoblikuje geopolitički pejzaž kontinenta.

Kako ove mirovno orijentisane stranke dobijaju na snazi, naglasak na diplomatskim rešenjima u odnosu na vojno angažovanje verovatno će rasti, što bi potencijalno dovelo do nove ere evropske spoljne politike, zaključuje.