Ko je Bart de Viver? Političar koji želi da razbije Belgiju, ali da prvo da njome vlada

Belgijski kralj je u sredu zadužio Barta De Vivera, predsednika flamanske nacionalističke partije Nova flamanska alijansa, da započne razgovore oko formiranja nove vlade.

Ovaj flamanski nacionalista koji obećava da će otrgnuti Flandriju (region u kome se govori holandski) sada ima nikad veće šanse da postane premijer Belgije, nakon pobede na nacionalnim, regionalnim i evropskim izborima.

Ovo je prvi put da član Nove flamanske alijanse dobije priliku da osvoji najviši položaj u zemlji, a mnoge to brine, utoliko pre što De Viverova stranka, prema prvom članu statuta traži "nezavisnu republiku Flandriju", a želi i da ukine monarhiju.

"Nakon dve decenije vođenja svoje stranke, izgleda da je De Viver odlučio oslabi separatizam i umesto toga radi na reformi države i prebacivanju ravnoteže snaga ka regionalnim vlastima. Takođe se zalaže za klasični konzervativni program fiskalne discipline i zakona i reda", piše "Politiko", dodajući da se tako De Viver učinio ranjivim u odnosu na radikalnije separatiste iz krajnje desničarske partije Flamanski interes, koji su još jedan veliki pobednik ovih izbora, a koji se zalažu za potpuni raspad Belgije.

Da li će se Belgija raspasti

Flamanski interes je svoju kampanju vodio na platformi koja je uključivala zaustavljanje migracije i radikalan plan za razbijanje zemlje u periodu od nekoliko godina. Da bi ispunili svoja obećanja, lideri stranke tražili su podršku i Nove flamanske alijanse, ali je De Viver pred izbore ublažio separatističke ambicije i odbacio saradnju sa ekstremno desnim konkurentima.

Njegov stav je "konfederalizam", koji bi omogućio regionima poput Flandrije da preuzmu mnoga ovlašćenja savezne vlade, ali da zadrže minimalnu nacionalnu državu, sa zajedničkim planom u oblastima kao što su spoljni poslovi i odbrana.

Pored sopstvenog uspeha, De Viveru se posrećilo i rezultatom nedeljnih izbora u francuskom govornom području Belgiji, gde je Reformistički pokret desnog centra (MR) pobedio dominantne socijaliste prvi put u tri decenije.

Imati partnera sa sličnim stavovima, barem po ekonomskim pitanjima, sa druge strane jezičke podele je redak luksuz za belgijskog političara.

Dok je Flandrija koja govori holandski tradicionalno desničarska, frankofona Valonija teži levici. Socijalisti su sada odbacili ulazak u saveznu vladu, ostavljajući slobodan put De Viveru i predsedniku MR da istraže formiranje kabineta desnog centra.

Dvojcu će se verovatno pridružiti u pregovorima dve centrističke stranke, Demohrišćanska i Flamanska partija i njen frankofonski kolega "Le Engaž".

Najveći izazov za De Vivera biće da li može da ubedi frankofone kolege da ga postave za premijera, što bi moglo biti komplikovano budući da i on i njegova partija, prema pisanju "Politika" imaju istoriju demonizovanja Valonije, njenih političara, visokih deficita i bedne ekonomske produktivnosti.