Svet
Pao dogovor? G7 i EU daju Ukrajini kredit, koriste zamrznutu rusku imovinu
Napominje se da će svaka članica G7 i EU koja je dala zajam Ukrajini snositi rizik ako zamrznuta sredstva Rusije donesu manji profit nego što se očekivalo
Zemlje Evropske unije i G7 daće Kijevu kredite koji će biti otplaćeni od profita od zamrznute ruske imovine, piše "Blumberg", pozivajući se na izvore.
Krediti iz zemalja G7 kao deo paketa pomoći Ukrajini od 50 milijardi dolara mogli bi da počnu da pristižu u Kijev do kraja ove godine, navodi agencija.
Nakon višemesečnih diskusija o tome kako da se iskoristi profit ostvaren od zamrznutih državnih sredstava Rusije, plan će biti predstavljen na samitu u Italiji.
Prema planu, zemlje G7 bi davale zajmove Ukrajini koji bi bili otplaćeni od profita ostvarenog od oko 280 milijardi dolara blokiranih sredstava, od kojih je većina konfiskovana u Evropi.
Prema pisanju "Blumberga" očekuje se da će sporazum pomoći u pokrivanju finansijskih potreba Kijeva do 2025. godine i kasnije.
Takođe se napominje da će svaka članica G7 i EU koja je dala zajam Ukrajini snositi rizik ako zamrznuta sredstva Rusije donesu manji profit nego što se očekuje.
Konačni tehnički detalji biće izglačani nakon samita, a pomoć bi mogla da se koristi za podršku odbrani, ekonomiji i obnovi Ukrajine.
Za G7, ovaj korak šalje poruku Rusiji da su spremni da stoje uz Ukrajinu na dugi rok jer rat ne pokazuje znake jenjavanja.
Procenjuje se da prihod od zamrznute imovine iznosi između tri do pet milijardi evra godišnje.
Otplata kredita zavisi od toga da li će imovina ostati zamrznuta dovoljno dugo, a proces bi, kako kažu, trebalo da traje još nekoliko godina. Lideri G7 su više puta govorili da će imovina ostati blokirana sve dok Rusija ne pristane da plati obnovu Ukrajine.
Prema pisanju agencije, krediti će "biti drugačije strukturisani" u zavisnosti od internih procedura svakog učesnika.
Kako je rekao pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, zemlje G7 su postigle "veoma dobar napredak" po pitanju korišćenja zamrznutih sredstava Rusije u interesu Ukrajine.
Prema njegovim rečima, stranke su uglavnom došle do zajedničkog mišljenja. Saliven je rekao da se nada da ćemo "do današnjeg sastanka lidera imati zajedničku viziju šta dalje da radimo".
Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi, u vrednosti od približno 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijskog "Juroklira".
Ministarstvo spoljnih poslova je zamrzavanje ruske imovine u Evropi nazvalo krađom, napominjući da je Brisel ciljao rusku državnu imovinu.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Rusija snositi odgovornost ako joj rezerve budu zaplenjene. Prema njegovim rečima, Moskva takođe ima mogućnost da ne vraća sredstva koja su zapadne zemlje držale u Rusiji.
