"Tajm": Zapadni prijatelji guraju Zelenskog u pregovore
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski suočava se sa pretnjom koja je uvek vrebala iz pozadine, a koja dolazi od njegovih "zapadnih prijatelja širokog srca": mogućnošću pregovora s Rusijom i ustupcima koje treba da napravi u tim razgovorima, piše profesor Džozef Džofe u autorskom tekstu za "Tajm".
Profesor Džofe, koji predaje međunarodnu politiku i bezbednost na Univerzitetu "Džon Hopkins", mogućnost pregovora, koju zapadni saveznici prema njegovoj analizi sve više nameću kao temu za razmišljanje Ukrajini, naziva trećom fazom rata. U prepoznatljivom zapadnom narativu, prva faza bila je dolazak ruskih trupa do Kijeva i za zapadnjake neobjašnjivo povlačenje, druga faza "dominacija Ukrajinaca na bojnom polju koja i dalje traje", dok je treća faza – želja zapadnih saveznika za postizanjem primirja.
"Cilj nije svrgnuti Putina, što samo njegovi ljudi mogu da učine. Poenta je u tome da ga treba otrezniti i odvratiti od avanturizma na duže staze. Krim je verovatno izgubljen. Ali priznavanje njegovih drugih osvajanja u trećem činu, ohrabrilo bi ga. Na globalnom nivou, drugi ambiciozni revizionisti poput Kine i Irana posmatraju", navodi Džofe u zaključku teksta.
S obzirom na "slavu ukrajinskog oružja" vođenu "snažnom motivacijom i ogromnim upumpavanjem zapadnog novca i oružja", Džofe zapadnu potrebu za pregovorima objašnjava pre svega "nuklearnim pretnjama" Moskve, za koje doduše, priznaje, da su uvek bile malo verovatne.
"Putinove pretnje ipak su uznemirile Zapad. Ko želi da umre za Kijev? Ili da se smrzava dok Rusija zavrće gas Evropi? Pariz i Berlin pokušavaju da budu medijatori od prvog dana. Zapadni zvaničnici umorni su od rata posle devet meseci. U SAD, raste protivljenje republikanaca umešanosti Amerike u konflikt", konstatuje Džofe.
Napominje da postoji mogućnost da Ukrajinci u ovoj trećoj fazi konflikta neće uspeti da ponove "neverovatne napretke" koje su načinili u drugoj. U takvoj situaciji, "predsednik Bajden suptilno je upozorio svog ukrajinskog kolegu: vreme je za početak razgovora s Putinom".
Šta Zapad želi da postigne?
"Da spasi nedužnu državu od razaranja poslednji put viđenog u Drugom svetskom ratu kada su nacisti sistemski ubijali civile. Avaj, humanitarni razlozi su nepouzdan vodič u upravljanju državom. Sopstveni interesi su na prvom mestu", piše Džofe.
Evropa želi da očuva poredak uspostavljen pre 77 godina i ugrožen "imperijalnim težnjama" Rusije, ali kako da se postavi u rusko-ukrajinskom konfliktu je smrtonosna dilema, kako je naziva autor.
"Putin ne sme da pobedi, ali Zelenski ne sme da pobedi previše", tako poziciju Zapada vidi Džofe u autorskom komentaru.
Kako rešiti dilemu, ni sam autor kolumne nije siguran, ali kako navodi, jedan princip je lako uočiti: ne radi se samo o pomoći Ukrajini u konfliktu protiv Rusije.
"Opkoljena država takođe se bori za dragoceni evropski sistem poremećen ruskim ekspanzionizmom. Ukrajina neštedimice vraća uslugu suprotstavljajući mu se. Ona brani i ostatak Zapada", smatra Džofe vodeći se uobičajenim zapadnim stanovištem o rusko-ukrajinskom konfliktu kao poprištu borbe za "zapadne vrednosti".
