Proteklih dana u Jermeniji su se desili veoma značajni događaji, koji bi mogli da označe početak kraja političke karijere premijera Nikola Pašinjana, piše ruski sajt "Katehon".
Nikol Pašinjan se već obratio Francuskoj sa zvaničnim predlogom da pripremi kontingent snaga koje treba da se razmeste u Jermeniji. U isto vreme on pokušava da se posvađa sa članicama ODKB-a i koristi silu kako bi suzbio proteste na ulicama Jerevana.
Zapravo, Pašinjan se potpuno potčinio zapadnim političkim elitama i dopustio da se sve značajne odluke za Jermeniju donose u Vašingtonu ili Parizu.
Ipak, ruske snage su i dalje stacionirane na granicama sa Turskom i Iranom, francuske trupe još nisu razmeštene na teritoriji Jermenije, a Jerevan nije izašao iz ODKB-a, uprkos izjavama Pašinjana da planira da to uradi.
Premijer je nedavno izjavio da će, ukoliko to narod želi, podneti ostavku. Međutim, mitinge opozicije Pašinjan ne smatra izrazom volje stanovništva Jermenije.
Pašinjan je pozdravio akcije snaga bezbednosti, koje su 12. juna upotrebile šok bombe protiv demonstranata, uz pretnju da će i sledeći put policija postupati na isti način.
Čudno i agresivno ponašanje Pašinjana
Zvanični, provladini mediji u Jerevanu tvrde da se protesti odvijaju po pažljivo planiranom scenariju prvog jerarha i jednog od lidera opozicije – poglavara Tavuške eparhije Jermenske apostolske crkve arhiepiskopa Bagrata Galstanjana.
Prema ovoj verziji, Galstanjan želi da izazove krvoproliće kako bi diskreditovao vlast i snage bezbednosti. Jermenska crkva se u štampi naziva "kriminalnom grupom". Ranije je poslanik Građanskog ugovora Arsen Torosjan rekao da "mit o jermenskoj crkvi treba uništiti do temelja".
Za Galstanjana mnogi predviđaju da će posle ostavke Pašinjana postati premijer prelazne vlade.
Međutim, Galstanjan je prebrzo postao vođa protesta. Arhiepiskop ima i državljanstvo Kanade, gde je vodio eparhiju Jermenske crkve. Devedesetih godina prošlog veka, on je studirao na engleskom univerzitetu u Lidsu, a 2012. godine završio je postdiplomske studije na Univerzitetu Konkordija u Montrealu.
Drugim rečima, atlantisti, koji imaju veliko iskustvo u stvaranju obojenih revolucija, mogu da preuzmu proteste, ukoliko ih već ne kontrolišu preko Galstanjana. Uostalom, nema sumnje da Kolektivnog zapad ima veliki uticaj na proteste koji su daleko od mirnih.
Što se duže protesti odvijaju, Pašinjanovo ponašanje postaje sve čudnije i agresivnije. Dva puta, za samo dva dana, govorio je o mogućem izlasku svoje zemlje iz ODKB: "Odlučićemo da li će to biti za mesec, godinu ili tri godine."
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev vodi suprotnu, viševektorsku politiku. Osim prijateljstva sa Erdoganom i namigivanja NATO-u, on ima odlične odnose sa Rusijom i dobro razume koristi koji ima njegova zemlja od članstva u EAEU i ODKB.
Baku gradi partnerstvo i sa Moskvom i sa Minskom, što se ne može reći za Jerevan.
Planovi premijera isključuju postojanje jake i nezavisne Jermenije
Za to vreme, Pašinjan nastavlja sa agresivnom retorikom u vezi sa operacijama Azerbejdžana u Karabahu, u septembru 2023. godine. Tokom govora u parlamentu 12. jula, on je jermenske generale u Nagorno Karabahu nazvao "dezerterima i kukavicima."
Ova izjava izazvala je negodovanje opozicije, koja se sukobila sa predstavnicima vladajuće stranke i provladinim poslanicima. To je poslužilo kao uvod za nasilne sukobe demonstranata sa policijom, u kojima je povređeno desetak ljudi.
Pojačana retorika Pašinjana protiv Rusije, njenih saveznika i ODKB, kao i nasilne metode za suzbijanje protesta, usledili su ubrzo nakon posete pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska pitanja Džejmsa O'Brajena Jerevanu 11. juna, koji je, na sastanku sa jermenskim premijerom, rekao da je Vašington spreman da "produbi bezbednosne odnose sa Jermenijom" i da će raditi na "jačanju demokratije i bezbednosti zemlje", kako bi "smanjio zavisnost Jermenije od Rusije".
O'Brajen je prošle godine izazvao ozbiljnu krizu u odnosima SAD i Azerbejdžana, optužujući Baku za narušavanje teritorijalnog integriteta Jermenije.
Sve to ukazuje da Pašinjan namerno dovodi državu u krizu i da planira da zatraži od Francuske i SAD intervenciju kako bi ugušio građanske proteste.
Planovi Pašinjana ne uključuju postojanje jake i nezavisne Jermenije. To bi moglo dovesti do dubokog ekonomskog kolapsa, poraza u ratu i totalne zavisnosti od Zapada, zaključuje ruski medij, bez mogućnosti ulaska u EU ili NATO. Odnosno, Pašinjan je odlučio da korača stopama Zelenskog.