Zaključana vrata i obijanje brave, Jevreji uz esesovce: Najluđih 72 sata francuske politike
Ovo je nesumnjivo bilo najluđih 72 sata u francuskoj politici u mom životu, napisao je na početku svoje objave na Iksu francuski preduzetnik Arno Bertran opisujući turbulencije i potrese koji su nastali uoči parlamentarnih izbora u ovoj zemlji.
Sve je počelo iznenadnim večernjim obraćanjem javnosti francuskog predsednika Emanuela Makrona, nakon što je istog dana, u nedelju, njegova stranka Preporod neslavno izgubila na izborima za Evropski parlament. Makron, dakle, saopštava da raspušta skupštinu i raspisuje izbore za 30 jun.
So after losing big time in the EU elections to Le Pen's Rassemblement National (RN), Macron decided to dissolve the National Assembly, calling the French to elect new MPs on the 30th of June 👇https://t.co/N7xxnRvarV
— Arnaud Bertrand (@RnaudBertrand) June 13, 2024
Ovo je izazvalo potpunu paniku u redovima političkih stranaka jer su imali svega nekoliko dana da predstave kandidate, odluče s kim će u koalicije, kakva će im biti strategija, navodi se u objavi.
Levica se brzo sabrala i gotovo odmah najavila stvaranje "Narodnog fronta" koji je okupio sve levičarske stranke.
Urnebesno, ali glavni kandidat Socijalističke partije za evropske izbore Rafael Gliksman pokušao je da spreči okupljanje pojavljivanjem na televiziji gde je izneo neke smešne preduslove za koaliciju, ali ga niko nije slušao i samo su nastavili dalje, piše Bertran.
Međutim, pravo ludilo nastalo je na desnici, a počelo je nakon što je predsednik Republikanaca (stranke bivših predsednika Žaka Širaka i Nikole Sarkozija) Erik Sioti objavio da želi da se udruži sa Le Penovom. Istog trena, najviši zvaničnici njegove stranke požurili su da objasne da Sioti govori u svoje ime i da mora da podnese ostavku na dužnost prvog čoveka stranke.
Sioti uzvraća udarac tako što bukvalno zaključava sedište stranke kako bi sprečio svoju smenu. Pred zatvorena vrata sa novinarskim ekipama dolazi poslanik Orelijen Pradije i preti da će zvati hitne službe da razvaljuju vrata.
U zadnji čas, stiže generalni sekretar partije Ani Ženevar koja rezervnim ključevima otvara vrata prostorija stranke. Politički savet Republikanaca objavljuje da su održali sastanak, smenili Siotija sa mesta predsednika i da on više nije član stranke.
Sioti saopštava da savet koji ga je razrešio nije to uradio u skladu sa pravilima stranke i da on "jeste i ostaje predsednik".
Unutrašnji sukobi Republikanaca se nastavljaju i u ovom trenutku potpuno je nejasno ko upravlja strankom i da li će se udružiti sa Le Penovom. Sioti tvrdi da je uz njega 80 republikanskih funkcionera...
Ali jedino što je sigurno u trenutku dok Bertran piše o ovom predizbornom haosu, jeste da Sioti kontroliše zvanični nalog stranke na Iksu jer na njemu piše da on "jeste i ostaje predsednik". Uz njega je i potpredsednik stranke Gilem Karajon koji na televiziji govori o velikoj podudarnosti politike republikanaca i Le Penove.
Još više udesno, događaji su podjednako ludi. Marion Marešal (unuka Žan-Mari le Pena koja se svrstala uz Erika Zemura i partiju Rekonkvista umesto uz svoju porodicu) najavljuje uživo na televiziji da želi da se udruži sa Nacionalnim okupljanjem. Stojeći pored Zemura koji očigledno nije o tome bio ni pitan.
Kasnije istog dana, Marešalova izjavljuje da se sastala sa Nacionalnim okupljanjem i snažno nagoveštava da je uslov koji su postavili da se otarase Zemura. Treba se na ovom mestu podsetiti da je stranku Rekonkvista osnovao upravo Zemur, navodi Bertran.
Na televiziji je ubrzo nakon toga i Zemur koji ponašanje Marešalove naziva "svetskim rekordom u izdajama" dodajući da je ona okružena timom "profesionalnih izdajnika".
Zemur odlučuje da ne ulazi u koaliciju i predstavlja svoje kandidate. Marešalova to naziva "trostrukom greškom" i poziva sve da glasaju za kandidate koji su se svrstali uz Nacionalno okupljanje.
Ukratko, Rekonkvista se upravo urušila.
U međuvremenu, lik koji je sve zakuvao, Emanuel Makron obrušava se na novoosnovani "Narodni front" rekavši da su oni koji su im se pridružili antisemiti jer se stranka Žan-Lika Melanšona Nepokorena Francuska koja je deo koalicije, snažno zalagala za Palestince... Zbog čega su, očito, i svi koji su sa njima antisemiti, ironično se komentariše u objavi.
U još jednoj uvrnutoj vesti, Alen Finkelkraut istaknuti jevrejski intelektualac kaže da će možda biti "primoran" da glasa za Le Penovu kako bi zaustavio antisemitizam.
Podsetnik: suosnivač stranke Le Penove je Pjer Buske, nekadašnji pripadnik Vafen SS-a.
I to je bilo uzbudljivih 72 sata na francuskoj političkoj sceni. A nismo još ni na pola predizborne kampanje, zaključuje se u objavi.