Svet
Bocan-Harčenko: Farisejstvo je evidentno u Hilovoj izjavi o "defakto" priznanju
Ako dođe do "defakto priznanja", koje podrazumeva i članstvo Prištine u UN, da li postoji ikakva druga opcija za kosovsko rešenje osim "de jure" priznanja pokrajine, pitao je ruski ambasador
Time što je Kristofer Hil "počeo da javno definiše kriterijume" na osnovu kojih bi mogle napredovati evropske integracije Srbije je američki ambasador zapravo samo potvrdio da se prave perspektive pojedinih kandidata za ulazak u EU danas se određuju ne u Evropi, već preko okeana, poručio je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Ambasador SAD Kristofer Hil rekao je juče da misli da se od Srbije neće tražiti de jure priznanje takozvanog Kosova za ulazak u Evropsku uniju, već da su neophodni normalni odnosi Beograda i Prištine, kao što Brisel i kaže da traži.
Bocan-Harčenko je istakao da ono što je Hil rekao "nije sve".
"Kao i u mnogim drugim slučajevima, ono što je američki diplomata rekao jeste samo nespretan pokušaj da se prikriju prave neprijateljske namere 'kolektivnog Zapada' prema Srbiji i Srbima, koje su se jasno manifestovale, na primer, u guranju u maju ove godine cinično-antisrpske rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici, protiv koje je glasala Rusija i od koje se u raznim oblicima distancirala većina država članica UN", istakao je ambasador Ruske Federacije u saopštenju.
Kako navodi, očigledno je da Priština, uz puno potpomaganje od svojih spoljnih pokrovitelja, ne želi da čuje za ispunjenje bilo kojih ranije preuzetih obaveza bez garancija "priznanja" svoje samoproglašene "nezavisnosti" od strane Beograda.
"Pokušavaju da nateraju Srbiju da se pomiri sa gubitkom dela svoje teritorije – Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija – i proterivanjem srpskog stanovništva odatle. Takvu samovolju pravdaju ozloglašenim 'poretkom zasnovanim na pravilima'", poručio je Bocan-Harčenko.
On je napomenuo da se upravo taj "ultimativan i destabilizujući" zahtev lako čita između redova u licemernim izjavama o normalizaciji između Beograda i Prištine, istakavši da takav "nezakonit" pristup nema nikakve veze s izgradnjom mira i bezbednosti na Balkanu.
"Retoričko pitanje: ako dođe do 'defakto priznanja', koje podrazumeva i članstvo Prištine u UN, da li postoji ikakva druga opcija za kosovsko rešenje osim 'de jure' priznanja pokrajine? Farisejstvo je evidentno", zaključio je Bocan-Harčenko.
