U trenutku kada zapadne zemlje uvode sve strožije restrikcije protiv migranata, Ruanda je otvorila svoja vrata izbeglicama, dogovorivši se sa evropskim zemljama poput Velike Britanije i Danske da bude prihvatni centar za deportovane tražioce azila.
U Gašori, 60ak kilometara od prestonice Kigalija, nalazi se kompleks stambenih zgrada u kojima su stotine izbeglica iz Libije pronašle utočište.
Ograđena zajednica sa čistim sobama, u gradu smeštenom između dva jezera je mesto gde izbeglice čekaju azil ili relokaciju. Takođe je i simbol vladinih napora da pozicionira Ruandu kao zemlju koja je rešenje za globalnu migrantsku krizu.
Predsednik Pol Kagame rekao je da je njegova vlada motivisana altruizmom i moralnom odgovornošću da obezbedi rešenje "veoma komplikovanog problema".
Kritičari ipak kažu da Ruanda pokušava da dobije finansijsku i geopolitičku prednost preko leđa migranata, naročito ako se ima u vidu njena problematična istorija poštovanja ljudskih prava.
Migrantski sporazumi sa Zapadom su deo pokušaja Ruande da "opere svoj imidž", rekao je "Njujork tajmsu" Toni Hastrup, profesor međunarodne politike na Univerzitetu Sterling u Britaniji.
Ruanda je jedna od najmanjih i najnaseljenijih zemalja u Africi. Kegame je de fakto lider zemlje još od 1994. godine kada je prekinud genocid u kom je za 100 dana masakrirano više od milion ljudi.
Od tada, Kegame je, piše list, transformisao zemlju u ambicioznu državu koja teži uspesima na političkom, ekonomskom i bezbednosnom frontu.
Predsednik je takođe poziconirao Ruandu kao glavnog "domaćina" afričkih izbeglica. U zemlji živi desetine hiljada izbeglica iz zemalja poput Burundija, Demokratske Republike Kongo, Eritreje, Somalije i Sudana.
Primili su i afričke izbeglice proterane iz Izraela i avganistanske učenice koje su pobegle pred talibanima.
Sada, Ruanda želi da bude blizak partner zapadnm zemljama željnim da reše svoj problem ilegalne migracije.
Uprkos pokušajima da se predstavi kao utočište za izbeglice, Ruanda je istovremeno zatvarala i pretila izgnanstvom migrantima.
Pripadnici LGBT populacije ne mogu da dobiju azil u zemlji, a aktivisti kažu da su partnerstva sa Zapadom samo pokušaj Kagame da stekne na popularnosti.
Kagameova gotovo 30godišnja vladavina je pod lupom međunarodne zajednice zbog njegovih obračuna sa političkim disidentima i nepoštovanja slobode govora.
U aprilu, vlada tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona saopštila je da je postigla dogovor sa Ruandom o slanju azilanata u tu zemlju i nadi da će tako smanjiti broj ljudi koji prelaze Lamanš. Zauzvrat, Ruanda će dobiti 120 miliona funti pomoći programima ekonomskog razvoja.
Prošle godine, Danska je takođe potpisala trogodišnji dogovor sa Ruandom o primanju njihovih azilanata, a u avgustu je dogovor "krunisan" uspostavljanjem azilantskog centra u Kigaliju.
Oba sporazuma izazvala su pitanja o odgovornosti bogatih zemalja prema izbeglicama koje beže od gladi, progona ili smrti.
U Sjedinjenim Državama, republikanski guverneri nezadovoljni načinom na koji se administracija predsednika Džozefa Bajdena bavi problemom ilegalne migracije, poslali su autobusima ili avionom migrante u liberalnije države. Gradonačelnik Njujorka u petak je proglasio vanredno stanje zbog priliva migranata iz Latinske Amerike.
Plan Britanije izazvao je brojne pravne probleme, a kritičari navode da su čak i britanske diplomate u Kigaliju upozoravale vladu da ne koristi Ruandu kao izbeglički centar zbog svoje istorije nepoštovanja ljudskih prava, "regrutovanja izbeglica za vojne operacije u susednim zemljama" i tvrdnji da su vlasti odgovorne za ubistva, nestanke i mučenje.
"Naša zemlja laže kada kaže da je Ruanda bezbedna za izbeglice", rekla je Kler Mosli, osnivač britanske humanitarne organizacije "KerforKale" (Care4Calais) koja se protivi deportacijama migranata iz Ujedinjenog Kraljevstva. Prema njenim rečima, nema sumnje da je ta odluka "brutalna i moralno veoma pogrešna".
Evropski sud za ljudska prava prizemljio je prvi britanski let sa izbeglicama u Ruandu. Iako Britanija više nije članica Evropske unije, London prihvata odluke Suda.
U septembru su azilanti, grupe za prava migranata, predstavnici sindikata pred Vrhovnim sudom podneli tužbu protiv odluke vlade da nastavi sa sprovođenjem svog plana.
Aktivisti tvrde da plan prioritet stavlja na kratkoročnu pomoć umesto na dugoročna, održiva rešenja migrantske krize. Uprkos tome, britanska vlada na čelu sada sa Liz Tras je obećala da će nastaviti sa sprovođenjem svog plana.
A izbeglice? Većina onih sa kojima su razgovarali novinari američkog lista želi da stigne do Evrope.