Svet
Ilegalni putevi ukrajinskog oružja: Kako je "korupcija pojedinih država" postala saveznik Kijeva
Zamenik direktora ukrajinske Agencije za odbranu je za britanski list otkrio kako Kijev nabavlja naoružanje na nezakonite načine
Kijev je primoran da traži alternativne, a ponekad i ilegalne izvore oružja kako bi nadoknadio nedovoljne zalihe sa Zapada, otkrio je osnivač i zamenik direktora ukrajinske Agencije za odbranu Vladimir Pikuzo u intervjuu za britanski "Tajms".
Kako se podseća, u prvih nekoliko meseci sukoba je samo oko 60 odsto naoružanja koje koriste oružane snage Ukrajine isporučio Zapad, dok je ostatak Kijev morao da kupuje iz drugih izvora.
Agencija, koju je Pikuzo osnovao u julu 2022. godine koristeći sredstva iz budžeta za odbranu Ukrajine, ima za cilj da obezbedi više naoružanja za vojsku.
Organizacija "pretražuje svet u potrazi za oružjem koje se ne skladišti ili ne proizvodi u zemljama NATO-a, uključujući oružje iz sovjetskog doba".
Međutim, Pikuzo napominje da je to tržište kojim "dominiraju posrednici i špekulanti", što pojedine poslove čini nezakonitim.
On je kao primer naveo slučaj kada je njegova agencija pokušala da kupi municiju iz zemlje u kojoj je izvoz zabranjen.
"Isprva su nas kategorički odbili, ali onda smo dobili poziv da pošaljemo pismo o namerama određenoj posredničkoj kompaniji... odmah smo dobili dozvolu da isporučimo tu seriju u Ukrajinu", navodi Pikuzo, napominjući da njegova agencija "razume da je situacija verovatno bila protivzakonita", ali da to smatra "prihvatljivim rizikom".
"Neću imenovati konkretne države... ali u mnogim takvim zemljama njihova korupcija je naš saveznik. U tim državama ponekad radimo stvari koje su zabranjene njihovim zakonom", dodaje.
On je takođe otkrio da Kijev koristi mrežu zapadnih zvaničnika i obaveštajnih agencija da izviđa oružje na "sivom" tržištu i švercuje oružje iz zemalja koje "odbijaju direktne isporuke Ukrajini".
Prema Pikuzu, glavni problem sa ilegalnim preprodavcima oružja je cena.
Prema izvorima "Tajmsa", cena nekog ključnog oružja na globalnom tržištu porasla je čak šest puta od početka sukoba.
Pikuzo je sugerisao da se to verovatno može pripisati ratnom profiterstvu, nazivajući savremeno tržište oružjem sa "berzom".
On se takođe požalio da ni budžet Ukrajine ni zapadna pomoć trenutno nisu dovoljni da pokriju potrebe vojske.
Prema najnovijim proračunima, SAD, Velika Britanija i EU zajedno su od početka sukoba pružile vojnu pomoć Kijevu u vrednosti od oko 72 milijarde dolara, sa još 60 milijardi dolara od Vašingtona i, potencijalno, 40 milijardi evra od NATO-a.
Pikuzo procenjuje da je, s obzirom na trenutne troškove, Ukrajini potrebno ukupno do 800 milijardi dolara da bi ostvarila svoje ciljeve u sukobu.
Kijev se redovno žalio da mu zemlje NATO-a nisu pružile dovoljno pomoći.
Moskva je zapadne isporuke oružja nazvala "potpuno neodgovornim", upozoravajući da akcije zapadnih pristalica Kijeva mogu imati "opasne posledice" i da će samo pogoršati položaj ukrajinskog naroda.
