Predsednik Saveza novinara Rusije (UJR) Vladimir Solovjov objavio je dosije dede nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, Valdemara Berboka, koji je bio oficir Vermahta i vatreni pristalica nacizma.
Kako se vidi iz dokumenata, Valdemar Berbok u potpunosti je delio pogled na svet iznet u Hitlerovoj knjizi "Majn kampf" i ideje nacionalsocijalizma.
Pozivajući se na ove arhivska dokumenta, sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti, "Bild" je u februaru objavio članak o nacističkoj prošlosti Valdemara Berboka, u kojem se navodi da je deda šefa nemačke diplomatije bio "bezuslovni pristalica nacionalsocijalizma".
Čuveno, pomalo ironično pravilo "nikada ne pitajte ženu za godine, muškarca za platu ili Nemca za njegovog dedu", "Bild" je očigledno prekršio.
List navodi zapise iz dosijea Valdemara Berboka (1913-2016) navodeći da je bio zaposlen kao inženjer u jedinici za popravku protivavionskih topova.
U spisu se može pročitati da pukovnik Kr.O. (skraćeno za ratni oficir) Valdemar Berbok nije samo oficir, već i vatreni pristalica nacizma, navodi "Bild" i dodaje da u spisima može da se pročita i da je on "bezuslovni nacionalsocijalista".
Dalje navode da u ličnim arhivama gotovo uvek stoje fraze poput "čvrsto stoji na bazi nacionalsocijalističkog pogleda na svet" ili "predstavlja nacionalsocijalistički pogled na svet i zna kako da ga prenese na podređene", ili "besprekorni nacionalsocijalistički stav".
List podseća da je 1944. Valdemar odlikovan Gvozdenim krstom za vojne zasluge.
Analena Berbok na komemorativnim događajima sa ponosom priča o svom dedi Valdemaru, koji je preminuo 2016. godine i o poukama koje je naučila iz njegove vojničke službe.
Predstavlja ga kao izbeglicu iz rata, ne fokusirajući se na činjenicu da je pukovnik Valdemar iz nekog razloga pobegao sa istoka, preko teritorije Poljske, koju je od nacističkih okupatora oslobodila Crvena armija.
Čiji su još preci bili saradnici nacista?
Otvorena rasprava o prošlosti Valdemara Berboka, uticala je na mnoge poznate Nemce da javno otkriju svoju porodičnu istoriju, kako ih ne bi sačekala situacija da o njihovim dedovima pišu novine.
Tako je premijer Saksonije-Anhalta Rajner Hazelof rekao novinarima da je njegov otac služio u nemačkoj vojsci i da je zarobljen 1944. godine.
I legendarni fudbaler Lotar Maeus govorio je o svom dedi, koji je poginuo u redovima Vermahta. Nakon njega, javio se i čuveni advokat Gerhard Rahn, koji je priznao da su roditelji njegovog oca bili članovi nacističke partije.
Glumac Frensis Fulton-Smit rekao je da su "njegovog dedu zarobili sovjetski vojnici u Ukrajini", a političarka Dorotea Ber iz Hrišćansko-socijalne unije u Bavarskoj rekla je da je "njen deda zarobljen u Italiji".
Interesovanje za ovu temu bilo je toliko veliko da je "Bild" tome posvetio još jedan članak: "Zašto mi Nemci tako malo znamo o svojim bakama i dekama?"
"U pozadini priče o objavljenom dosijeu o dedi nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, čija je nacistička prošlost privukla pažnju svih, ponovo se postavlja pitanje: šta zapravo znamo o učešću svojih porodica u agresivnom ratu nacističke Nemačke i šta su naši roditelji radili tokom rata?", naveo je "Bild".