Advokat Vladimir Pikuzo koji se nalazi na čelu ukrajinske Agencije za nabavku naoružanja, kaže da su desetine milijardi dolara vojne pomoći date Kijevu od početka Specijalne vojne operacije samo delić onoga što je Ukrajini potrebno.
"Donirano oružje nam nije dovoljno", rekao je on u intevjuu za britanski "Tajms". Zapravo, dodaje, to je "samo 10 posto naših stvarnih potreba".
Da bi "pobedila", Ukrajini je potreban tri do četiri puta veći budžet od kineskog koji se procenjuje na 200 milijardi dolara.
Pikuzo je takođe optužio brojne zapadne zemlje da su uveli "defakto embargo" na slanje oružja Ukrajini još od 2014. "iz straha od nuklearne eskalacije".
"Nismo mogli da nabavimo ni opremu za stvaranje sopstvenog oružja od zapadnih zemalja", rekao je on. "To nije bilo zvanično, nije bilo zabranjeno na diplomatskom nivou, ali su u stvari svi ovi pregovori stali kada je u pitanju bila isporuka (oružanja i opreme) u Ukrajinu", dodao je on.
To se, objašnjava, promenilo sa početkom SVO ali Kijev - koji trpi žestoke gubitke na frontu - sada traži mnogo više.
Pikuzo je počeo da se bavi oružjem 2014. posle ujedinjenja Krima sa Rusijom. Pridružio se "Ukroboronpromu", državnoj organizaciji proizvođača oružja i ubrzo je dogurao do šefa menadžmenta. Postaje šef marketinga "Ukrspekeksporta", najvećeg izvoznika oružja u Ukrajini 2019.
Kada se upoznao sa tadašnjim ministrom odbrane Aleksejom Reznikovom (koji je, inače, smenjen zbog korupcije u ministarstvu) osnovao je svoju agenciju za nabavku oružja i sada je on taj koji "procenjuje" koliko je Kijevu novca potrebno za naoružavanje i "pobedu".
Pikuzo objašnjava da bi Ukrajini najviše odgovaralo da se dogovara direktno sa proizvođačima oružja, umesto preko NATO koji je, kako kaže, "potpuno izgubio sposobnost proizvodnje oružja" potrebnog Kijevu.
Zbog toga se Kijev okrenuo drugim izvorima i posrednicima uključujući izvesnog Amerikanca Marka Moralesa čija je kompanija "Global ordinans" dobila ugovore vredne milijarde dolara i privukla pažnju SAD zbog sumnjivog poslovanja.
Pikuzo kaže da tu nema ničeg problematičnog. "Kada pokušavate da kupite mercedes... želite da dobijete stvari direktno, ali fabrika vam kaže da ih nećete dobiti. Tako je i na tržištu oružja. Naravno, ne kažem da na ovom tržištu nema korupcije, ali moramo da razumemo koji su kritični rizici od korupcije, a koji su prihvatljivi."
Iako insistira da Ukrajina nije umešana u podmićivanje agenata ili zvaničnika u drugim zemljama, priznaje da tržište koje je tako mutno kao trgovina oružjem ima svoje prednosti. "Neću imenovati konkretne zemlje... ali u mnogim takvim zemljama njihova korupcija je naš saveznik. U ovim zemljama ponekad radimo stvari koje su zabranjene njihovim zakonom."
Problem sa Ukrajinom je, piše "Tajms", taj što posrednici i kompanije znaju da su uboli džekpot i koriste sukob da podignu cene oružja nebu pod oblake.
Trgovac oružjem Mihael Meličarek, iz češke firme EMAA Didens, kaže da je rakete "grad" pre SVO kupovao za 800 dolara po komadu, dok su prošle godine koštale 6.000 dolara.
Pomoć Zapada, objašnjava Pikuzo, ima svojih prednosti ali je problem što je Kijev sada prinuđen da se nadmeće sa zapadnim državama za oružje - što mu, logično, diže cenu.
Tu je i problem manjka proizvodnih kapaciteta Zapada koji, zajedno sa panikom koju mediji šire o mogućem "ratu" sa Rusijom, znači da NATO prvo želi sebe da obezbedi, pa tek onda Kijev.
Još jedan problem je brzina kojom oružje može da se proizvede, kupi i prebaci u Ukrajinu. Za razliku od Rusije koja je u svakom pogledu bolje organizovana, Kijevu vreme ističe.