Svet
Kako je Amerika odbacila slobodnu trgovinu i usvojila protekcionizam
Kada se Tramp pojavio sa svojim protekcionističkim idejama, bio je to svojevrsni presedan. Nepunu deceniju kasnije državni intervencionizam u privredi potpuno je normalna stvar
Jedna od ključnih karakteristika predsedničke kampanje bivšeg predsednika Donalda Trampa 2016. bila su njegova – barem u to vreme – neortodoksna mišljenja o trgovini.
Protekcionistička politika i carine za koje se on zalagao u to vreme, što ga je razlikovalo u odnosu na sve ostale kandidate koji su promovisali slobodnu trgovinu bez uplitanja države, sada su, međutim, po pisanju portala "Ril klir politiks", postali – glavni tok.
Da je slobodan protok robe sada deo američke prošlosti, kao i da je protekcionizam postao osnovna osobina američke privrede, pokazuje i činjenica da je američki predsednik Džozef Bajden nedavno uveo novi set carina Kini, uključujući 25 odsto na čelik, aluminijum, baterije, i neke medicinske proizvode, 50 odsto na poluprovodnike i solarne ćelije i 100 odsto na električna vozila.
"Pre nego što se Tramp pojavio, preovlađujuća mudrost o trgovini bila je da su slobodna trgovina i niske ili nikakve carine najbolja politika za jačanje globalne ekonomije, uključujući i onu Sjedinjenih Država. Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini prvi je zamislio Ronald Regan, uveo ga Džordž Buš stariji, a potpisao Bil Klinton. Odstupajući od prethodne mantre, međutim, i Donald Tramp i Džozef Bajden su za cilj svoje trgovinske politike postavili povećanje domaće proizvodnje i radnih mesta za Amerikance radničke klase", navodi ovaj portal.
Iako se Tramp i Bajden uglavnom usklađeni po svojim ciljevima trgovinske politike odnosno zaštite sopstvene ekonomije visokim carinama, njihove specifičnosti sprovođenja tih planova se razlikuju.
Bajdenova administracija fokusirana je na pitanja pravičnosti i životne sredine i za razliku od Trampove agende za 2017, koja je isključivo davala prioritet snazi SAD, američkoj ekonomiji i zaštiti suvereniteta SAD, Bajden je takođe uključio stub "izgradnje održive infrastrukture i budućnosti čiste energije".
Druga primarna razlika između politika dva predsednika u trgovini je obim i pojedinosti njihovih tarifa. Tramp se zalagao za ideju o carinama od 10 odsto na sav uvoz i carinama od 60 odsto na svu kinesku robu, dok se Bajdenova administracija opredelila za fokusiraniji pristup, odnosno carine su stavljene na određenu robu jer "nepoštene trgovinske prakse Kine u vezi sa transferom tehnologije, intelektualnom svojinom i inovacijama prete američkim preduzećima i radnicima".
