Svet
Makron: Redovno razgovaram sa Putinom, izolacija je najgora stvar
Francuski predsednik izjavio da postoji "desinhronizacija" u odnosima SAD i EU kada je pružanje podrške Ukrajini u pitanju
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da održava redovne razgovore i direktan kontakt sa ruskim kolegom Vladimirom Putinoom.
"Izolacija je najgora stvar, posebno za vođu kao što je on", naveo je Makron za američku televiziju Si-Bi-Es i dodao da je to "najbolji način da se nastavi interakcija održavanja direktnog kanala".
Francuski predsednik je rekao i da postoji "desinhronizacija" u odnosima SAD i EU kada je pružanje podrške Ukrajini u pitanju i ukazao da Evropa i Amerika u sukobu učestvuju "iz istih principa", ali da "cena ovog rata nije ista sa obe strane Atlantika".
Govoreći o odnosima SAD i EU, Makron je rekao da su sadašnja američka administracija i predsednik Džozef Bajden lično vezani za Evropu, ali da današnja situacija ukazuje da odnosi Amerike i Evrope nisu usklađeni.
"Ali kada pogledate današnju situaciju, zaista postoji desinhronizacija. Zašto? Energija. Evropa je kupac gasa i nafte. SAD su proizvođač. A kada pogledate situaciju, naše industrije i naša domacđinstva ne kupuju po istoj ceni", izjavio je on.
"Dakle, postoji veliki jaz koji utiče na kupovnu moć i konkurentnost naših društava", zaključio je Makron, prenosi Tanjug.
Uprkos ceni, svi da podrže Ukrajinu
Sukob u Ukrajini i sankcije koje je Zapad uveo Moskvi od početka ruske vojne operacije uveliko je doprineo tekućoj energetskoj krizi u Evropi, ali i rastu cena namirnica i osnovnih sredstava za život.
Na pitanje koliko bi podrška koju Zapad pruža kijevskom režimu mogla da traje, Makron je izjavio da je izuzetno važno da "Evropljani, Amerikanci, i maksimalan broj zemalja na ovom svetu podržavaju Ukrajinu".
Makron, čija se administracija prethodno zalagala za postizanje mira između Moskve i Kijeva, naveo je da bi o kraju sukoba trebalo da odlučuju Ukrajinci, kao i da su pregovori jedini način za rešavanje sukoba.
On je tokom intervjua istakao da je Rusija 24. februara, kada je odlučila da pokrene vojnu operaciju u Ukrajini, napravila ogromnu grešku, tvrdeći da time nije poštovala međunarodno pravo, ali i da je "verovatno mnogo grešila u proceni svojih i ukrajinskih kapaciteta".
"A sada se dešava da su od, recimo septembra, odlučili da bombarduju mnogo civilne infrastrukture. Ovo je ratni zločin", zaključio je Makron.
Sa druge strane, portparola ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nedavno je ukazala na činjenicu da je Zapad sasvim drugačije reagovao kada je NATO bombardovao SR Jugoslaviju 1999. godine.
Zaharova je citirala govor tadašnjeg portparola NATO-a Džejmija Šeja u kome on pravda napade na infrastrukturu nekadašnje Jugoslavije uz reči da ako "ovo ima posledice po stanovništvo, to su Miloševićevi problemi."
Podsetimo, u raketnim napadima na Srbiju koji su trajali 78 dana, ubijeno je više od 3.000 civila, a desetine hiljada je ranjeno. Za ove akcije odgovorno je 19 NATO saveznika uključenih u ovaj ratni zločin.
