Španija će 2024. godine izdvojiti 1,28 odsto bruto domaćeg proizvoda za vojsku, što će je svrstati među NATO članice sa najmanjim izdvajanjem za odbranu, pokazuju podaci za ovu godinu koje je objavio NATO.
Slede Slovenija i Luksemburg (1,29 odsto BDP-a) i Belgija (1,30 odsto).
To, međutim, ipak predstavlja povećanje u odnosu na 1,19 odsto koliko je prošle godine Španija izdvojila za odbranu, navodi se u izveštaju, prenosi agencija EFE.
Alijansa predviđa da će evropski saveznici i Kanada ove godine izdvojiti 2,02 odsto svog BDP-a, iznad 1,78 odsto 2023. i 2 odsto koliko su obavezali da ostvare 2024. na samitu lidera NATO-a održanom u Velsu 2014.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u ponedeljak najavio da će više od 20 od 31 članice Atlantske alijanse sa oružanim snagama (Island nema stalnu vojsku) potrošiti najmanje 2 odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu.
Prema procenama, ukupno 23 zemlje će premašiti ili dostići cilj od 2 odsto.
Najnaprednije zemlje biće Poljska (4,12 odsto BDP), Estonija (3,43 odsto), SAD (3,38 odsto), Letonija (3,15 odsto) i Grčka (3,08 odsto).
Litvanija, Finska, Danska, Velika Britanija, Rumunija, Severna Makedonija, Norveška, Bugarska, Švedska, Nemačka, Mađarska, Češka, Turska, Francuska, Holandija, Albanija i Crna Gora će takođe premašiti cilj od 2 odsto.
U 2014. samo tri države članice su ispunile cilj od 2 odsto.
Španija, sa svoje strane, ne planira da izdvoji dva odsto BDP-a za odbranu do 2029. godine, navodi agencija EFE.
NATO očekuje da će Španija izdvojiti ukupno 15.958 miliona evra za vojnu potrošnju 2024. godine, u odnosu na 14.597 miliona prošle godine.
Sjedinjene Američke Države, saveznik koji troši najviše novca na odbranu u apsolutnom iznosu, ove godine će uložiti 754.684 miliona dolara u oružane snage.