Svet
Hrvatski analitičar: Zašto Zapad nastavlja da izaziva Rusiju
SAD se spremaju za rat sa Kinom oko Tajvana, primećuje geopolitičar Zoran Meter, a ruska pobeda u Ukrajini imala bi porazne efekte po američku dominaciju na istoku Evrope, kao posle završetka Drugog svetskog rata
Upravo jačaju zahtevi ruske javnosti koja traži oštar vojni odgovor Moskve Zapadu, bez obzira na posledice koje bi to moglo da ima po Rusiju i svet, piše geopolitički analitičar Zoran Meter za hrvatski sajt "Geopolitika".
Ruski analitičari smatraju da Putin više nema izbora i da će najzad preduzeti vojne mere protiv zapadnih zemalja. Kako će to uraditi, niko se ne usuđuje da prognozira.
Sukob u Ukrajini, koji je počeo 24. februara 2022. godine, označio je početak novog "hladnog rata" u odnosima Moskve i Vašingtona. I bez Ukrajine, međutim, sve bi bilo manje-više isto, primećuje Meter. Zapad već dugo pokušava da potpuno izoluje ili uništi Rusiju.
Američko-ruski pogledi na svet i njihovi interesi su očigledno različiti i istorijski suprotstavljeni. Na primer, Vašington nikada nije ni ukinuo sankcije koje je proglasio protiv Sovjetskog Saveza, koje su godinama samo jačale.
Prevara potpisana u Minsku
Prelomna tačka u rusko-američkim odnosima bio je čuveni govor ruskog predsednika, koji je on održao 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je otvoreno upozorio Zapad da se Rusija, kao velika država, koja ima duge i slavne tradicije, ne prihvata mesto koje su joj namenile SAD u budućem ustrojstvu sveta.
Od toga trenutka, Putin je označen kao glavni neprijatelj Zapada, što su prihvatili gotovo svi zapadni mediji.
Već naredne godine, Zapad je Putinu uputio najveći izazov u njegovoj dotadašnjoj vladavini, tako što je otvoreni zapadni igrač, predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, napao ruske mirovne snage na granici s odmetnutom regijom Južnom Osetijom.
Rat sa Gruzijom je trajao svega nedelju dana, a ruske snage su se našle na 30-ak kilometara od gruzijske prestonice Tbilisija.
I danas u Rusiji postoje analitičari koji smatraju da je Putinovo odbijanje da zauzme gruzijsku prestonicu bilo strateška greška. Ali, Putin se tada rukovodio uverenjem da je ipak moguće smanjiti napetosti u rusko-američkim odnosima.
Potom je usledio kijevski "Evromajdan" iz 2014.
Čak i tada je postajala mogućnost za postizanje nekog dogovora sa Zapadom oko Donbasa i budućnosti Ukrajine. U to vreme, potpisani su Minski sporazumi, kojim je zaustavljen rat između ukrajinske vojske i ruskih snaga na istoku zemlje.
Zapad je sam isprovocirao konflikt u Ukrajini
Sporazumi su garantovali široku autonomiju za većinski Rusima naseljene oblasti na istoku. Trebalo je da uslede ustavne promene i referendum u Ukrajini, ali do njih nikada nije došlo, jer Kijev nije želeo da ih sprovede.
Kako je, nedugo nakon početka sukoba u Ukrajini, priznala bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, a to je potvrdio i francuski predsednik Makron, Zapad je Minskim sporazumima samo kupovao vreme za naoružavanje Ukrajine.
Još tokom Trampovog mandata 2018. godine, SAD su Rusiju označile kao "najveću vojnu pretnju" američkim nacionalnim interesima. Kina je definisana kao najveći američki suparnik u 21. veku, što je ipak značilo da je neka saradnja i dalje moguća.
Sada se i Kina ubrzano približava istom statusu koji već ima Rusija. Status "najveće pretnje" je samo korak do statusa "države neprijatelja", koja zapravo označava ratno stanje.
Ne treba sumnjati da je shvatanje o nemogućnosti normalizacije odnosa između Moskve i Vašingtona u dugoročnoj perspektivi bio jedan od ključnih razloga za Putinovu odluku da pošalje snage u Ukrajinu.
Uostalom, poznate su njegove reči: ako niste u mogućnosti da izbegnete tuču, tada je bolje da udarite prvi. Putin je udario prvi, a time je samo ubrzao već ionako prisutan pad američko-ruskih odnosa.
Predsednik SAD Džozef Bajden je nedavno dao intervju za magazin "Tajm", u kome rekao je da će Amerika vojno intervenisati ukoliko Kina napadne Tajvan.
U istom intervjuu, on je rekao nešto što do sada nije: da bi ruska pobeda u Ukrajini dovela do slabljenja američke dominacije u Evropi, pre svega na njenom istoku. Tamošnje zemlje bi se, konstatuje hrvatski analitičar, u tom slučaju, kao i posle Drugog svetskog rata, okrenule obnavljanju saradnje sa pobedničkom Rusijom, uključujući i oblast bezbednosti, a to SAD ne žele da dopuste.
