Svet
Kako bi mogla da izgleda Trampova spoljna politika u drugom mandatu?
Trampov nekadašnji savetnik Robert O'Brajen izneo je svoju viziju spoljne politike koju bi nekadašnji predsednik SAD trebalo da vodi ako pobedi na novembarskim izborima
SAD moraju da budu jače i odlučnije kako bi "sačuvale mir" i sprečile jačanje osovine Rusije, Kine i Irana, smatra nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Donalda Trampa Robert O'Brajen.
On je svoje viđenje Trampove spoljne politike izneo u autorskom tekstu pod naslovom "Povratak mira kroz snagu", koji je objavljen u časopisu "Forin afers".
O'Brajen je kritikovao Bajdenovu neodlučnost u Ukrajini i činjenicu da američki predsednik "nema plan za kraj rata", ukazujući da je on "Zelenskom ponudio da pobegne iz Kijeva kao što je to godinu dana ranije učinio predsednik Avganistana Ašraf Gani, što je Zelenski odbio".
"Tramp je, sa svoje strane, jasno stavio do znanja da bi želeo da vidi sporazumno rešenje za rat kojim bi se okončalo ubijanje i sačuvala bezbednost Ukrajine. Trampov pristup bi bio da nastavi da pruža vojnu pomoć Ukrajini, koju bi finansirale evropske zemlje, uz istovremeno držanje otvorenih vrata za diplomatiju sa Rusijom — i držanje Moskve van ravnoteže uz određeni stepen nepredvidivosti", naglasio je on.
O'Brajen je rekao i da bi Evropa, ako ozbiljno želi da zaštiti Ukrajinu, "trebalo da je momentalno, mimo procedura primi u Evropsku uniju".
Kada je reč o Kini, Trampov nekadašnji savetnik ukazuje da bi SAD trebalo da ubrzaju svoje "ekonomsko odvajanje" od te zemlje, kao i da bi trebalo snažnije da podrže svoje saveznike u regionu - uključujući Australiju, Japan, Južnu Koreju i Filipine.
On smatra i da bi Vašington trebalo da pruži jasniju podršku Tajvanu, kao i da bi "sledeća administracija trebalo jasno da stavi do znanja da uz kontinuiranu posvećenost SAD dolazi i očekivanje da Tajvan troši više na odbranu i preduzima druge korake, kao što je proširenje vojnog roka".
O'Brajen je napisao i da bi mornarica trebalo da premesti jedan nosač aviona iz Atlantika u Pacifik, kao i da bi Pentagon trebalo da razmotri raspoređivanje celog korpusa marinaca na Pacifik, umesto što sprovode misije na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.
Trampov nekadašnji savetnik veruje da bi SAD trebalo da nastave sa Trampovom politikom "maksimalnog pritiska" na Iran, kritikujući Bajdenovu politiku prema Teheranu kao "previše blagu", kao i da "izraelsko-palestinski sukob se ne može da bude rešen dok Iran ne bude obuzdan - i dok palestinski ekstremisti ne prestanu da pokušavaju da unište jevrejsku državu".
On navodi da "Vašington ne bi trebalo da vrši pritisak na Izrael da se vrati pregovorima o dugoročnom rešenju šireg sukoba sa Palestincima", već da bi "fokus američke politike na Bliskom istoku trebalo da ostane zlonamerni akter koji je na kraju najodgovorniji za previranja i ubistva - iranski režim".
O'Brajen se, u svetlu vojnog jačanja Rusije i Kine, zalaže i za obnovu nuklearnih proba - na koje su SAD uvele moratorijum 1992. godine, ali i na ubrzani razvoj vrsta naoružanja u kojima Rusija i Kina imaju prednost, poput hipersoničnih raketa.
