Da li je premijerka Italije Đorđa Meloni prednost ili pretnja kada je reč o ekonomskoj stabilnosti i "suštinskim vrednostima demokratije", pita se kolumnista "Blumberga".
Njena partija, Braća Italije, ima neofašističke korene, ali se "politička enigma našeg vremena, odavno se preselila ka uglednom centru. Na funkciji se pokazala spretnom i opreznom, često se ponašajući manje kao ultradesničarski populista, a više kao konzervativac stare škole.
Očigledno je da je Melonijeva veoma sposoban političar, sa izuzetnom reputacijom nalik Trampovoj za vođenje detaljnih beleški i čitanje izveštaja.
"Dojahala" je na vlast na talasu kulturnih ratova, popunjavajući vakuum dok su se prvo tradicionalne centrističke stranke, a zatim levičarski populistički pokret Pet zvezdica borili da donesu rešenja za najhitnija pitanja Italije: kako obnoviti ekonomski rast i kako se pozabaviti izazovom pada nataliteta i rastuće migracije.
Melonijeva je svoje vreme na funkciji počela uveravajući druge lidere EU da neće biti remetilački faktor poput Viktora Orbana. Čak je donela i tortu na svoj prvi samit.
Na zadovoljstvo Zapada izvukla je Italiju iz kineske inicijative "Pojas i put" i podržava Ukrajinu, toliko da je iskoristila predsedavanje samitom G7 da postigne dogovor o korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje Kijeva.
Da li će Melonijeva nastaviti da gradi "neopopulistički" model organizovanje evropske krajnje desnice ostaje da se vidi, navodi Mark Čempion iz "Blumberga".
Za sada je jasno da je ona shvatila da Italija, svojom geografijom, dugom i stagnirajućom ekonomijom, nema racionalnu alternativu finansiranju EU i kolektivnoj bezbednosti.
Melonijeva je nedavno isključila Orbana iz frakcije Evropskog parlamenta kojoj pripadaju Braća Italije – Evropski konzervativci i reformisti. Dakle, u teoriji, krajnja desnica sada ima dva potencijalna lidera i stilove za izbor.
Podjednako je jasno, na osnovu njenih besnih reakcija na razgovore o najvišim poslovima u EU, da ona očekuje da zauzvrat bude tretirana kao igrač na vrhu tabele.
Sa druge strane, njena vlada je već optužena za zadiranje u medijske slobode. Ona takođe pokušava da isforsira ustavne promene na osnovu kojih bi premijer bio direktno biran, a njegova stranka bi imala 55 odsto mesta u parlamentu. Italijanskoj demokratskoj mašineriji potrebna je reforma, ali ovo je uznemirujući predlog koji bi konsolidovao vlast u rukama jedne osobe, što Melonijeva bez sumnje namerava da bude.
Čini se da njena sreća u ekonomiji takođe na izmaku, sa troškovima servisiranja duga u porastu.
Melonijeva nikada neće biti Putin i Erdogan, kao što Italija nikada neće biti Rusija ili Turska. Ipak, mogla bi da se promeni na načine koji bi bili štetni za Evropu, zaključuje se u tekstu.