Uspon evropskih suverenista: Šta bi formiranje grupe oko Alternative za Nemačku moglo da znači za EU?

Nakon rascepa u grupaciji "Identitet i demokratija" i sukoba sa francuskom Nacionalnim okupljanjem Marin le Pen, Alternativa za Nemačku (AfD) bi uskoro mogla da objavi formiranje nove desno orjentisane grupe u Evropskom parlamentu.

Nemački magazin "Špigl" objavio je da bi osnivački sastanak novog okupljanja mogao da bude organizovan već 27. juna, a njen naziv bi trebalo da bude – "Suverenisti". 

AfD je izbačen iz grupe "Identitet i demokratija" neposredno pre izbora za EP, između ostalog i zbog izjave njihovog vodećeg kandidata Maksimilijana Kraha da "nisu svi pripadnici SS divizija bili kriminalci", ali i zbog dubljeg sukoba te partije sa Le Penovom, koja poslednjih meseci pokušava da ublaži svoju retoriku.

I pored tih kontroverzi, Alternativa je na izborima ostvarila dobar rezultat: oni su zauzeli drugo mesto u Nemačkoj sa 15,9 odsto glasova, odnosno 15 poslaničkih mesta. To je očigledno motivisalo partijske rukovodioce da, u saradnji sa istomišljenicima, započnu proces formiranja nove partijske grupacije u EP.

To neće biti lak zadatak. Procedure nalažu da grupe u EP moraju da imaju najmanje 23 člana, koji dolaze iz najmanje sedam država članica EU. Prema pisanju "Špigla", potencijalni članovi nove grupe mogle bi biti partije SOS iz Rumunije, "Žurka je gotova" (Se Acabó la Fiesta) iz Španije, pokret "Naša domovina" (Mi Hazánk) iz Mađarske, Republika iz Slovačke, Konfederacija iz Poljske i pokret "Niki" iz Grčke.

Među zainteresovanim partnerima mogla biti i bugarska partija Preporod (Vъzraždane), na osnovu čije deklaracije iz aprila 2024. se ove partije i okupljaju. U njoj se navodi da je evropska civilizacija ugrožena "agresijom globalističkih ideologija", te da je pravo naroda na samoopredeljenje zamenjeno "diktaturom birokratije".

Jedan od lidera nove grupacije u EP bi, prema pisanju "Špigla", mogao da bude upravo Krah, koji je u nedavnom intervjuu izjavio da bi Nemačka trebalo da bude "sila mira", te da bi Berlin i druge evropske prestonice trebalo da prestanu da slepo prate spoljnopolitičke diktate iz Vašingtona.

Slične stavove deli i bugarska partija Preporod, koja je nedavno objavila da je spremna da formira vladu ako druge stranke u parlamentu prihvate njene uslove za referendum o izlasku iz NATO-a i odbacivanju evra.

Predstavnici mađarskog pokreta "Naša domovina" već su potvrdili za "Euraktiv" da se nalaze u pregovorima sa AfD-om, dok su iz poljske Konfederacije rekli da su skeptični po pitanju formiranja nove grupe.

Za šta bi se zalagali evropski suverenisti

Potencijalna grupacija oko AfD-a bi u spoljnoj politici nastupala sa pozicije realpolitike, smatra diplomata Zoran Milivojević.

"Te partije su protiv rata i misle da rešenje treba tražiti korišćenjem diplomatskih sredstava, a ne distanciranjem od Rusije. Oni su svesni da sa Moskvom mora da se razgovara, jer se bezbednost Evrope ne može zamisliti bez Rusije", ističe on za RT Balkan.

Milivojević ističe da se tajna njihovog uspeha na izborima krije upravo u činjenici da se protive eskalaciji sukoba, zbog čega se razlikuju od vladajućih elita u Evropi.

Međutim, on dodaje da je i dalje otvoreno pitanje da li će desnica u Evropi zaista uspeti da je ujedini, pošto između različitih partija i dalje ima značajnih trzavica.

Naš izbor

Politički ringišpil ili "na Zapadu ništa novo": Kako će izgledati novo rukovodstvo u Briselu?

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, dr Aleksandar Mitić, ukazuje da bi formiranje grupe suverenista bila velika pobeda za AfD, zato što su mnogi očekivali da će oni nakon izbacivanja iz svoje dosadašnje grupe biti marginalizovani.

"Oni formiraju jedan još tvrđi blok na desnici, ali i blok koji kritikuje dominantnu politiku prema Ukrajini: zalažu se za obustavu slanja naoružanja i pozivaju na pregovore. Oni se zbog toga nalaze na crnoj listi", ističe on.

Mitić dodaje da, za razliku od ostalih partija desnice, ne očekuje da će ekipa oko AfD-a promeniti stavove. To je prethodnih godina učinila italijanska premijerka Đorđa Meloni.

"Videli smo da je već došlo do 'melonizacije' drugih partija, da je fokus stavljen na migracije i konzervativne politike u nacionalnim okvirima, kao i da su odustali od ranije politike prema Rusiji. Tu je uspostavljen neki transatlantski kompromis, zbog čega je Meloni postala 'omiljeni' desničar na Zapadu", ukazuje on i dodaje da se stranka Le Penove nalazi negde između te dve pozicije.

Naš sagovornik dodaje da je jedina nedoumica i dalje partija Fides mađarskog premijera Viktora Orbana. Grupa oko Melonijeve je od njega traži da se obaveže na podršku Ukrajini, "ali je pitanje da li će on tome pristati", smatra Mitić.

"Međutim, on će se teško priključiti grupaciji suverenista. Ostaje pitanje da li će on ostati van grupacija ili će doći do kompromisa", zaključuje naš sagovornik.