Zbog svoje strateške lokacije i ogromnog bogatstva, region Persijskog zaliva postao je nova arena rivalstva dve velike sile - SAD i Kine, piše "Jurejžan tajms".
Tokom proteklih decenija, koje su bile značajne za istoriju zapadnih zemalja, SAD i Evropa su koristile svoj monopolistički status u Persijskom zalivu i promovisale svoje interese u nizu institucija i organizacija. Kao svetski lideri, nisu ni pomišljali da ih neko u ovom regionu može izazvati. SAD već imaju značajno pomorsko prisustvo u Zalivu, a uspostavile su i svoju nuklearnu bazu na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, koja je trebalo da štiti bezbednost ovih zemalja.
Pojava Kine i njen nagli uspon, kao ekonomske i vojne sile na azijskom kontinentu, iznenadili su zapadne zemlje, a pre svega SAD. Treba napomenuti da se Kina koncentrisala na modernizaciju, izgradnju i proširenje svog pomorskog i vojnog potencijala. Za Kinu, Indijski okean ima sve veći strateški značaj, dok značaj Tajvana uopšte nije pod znakom pitanja. O tome svedoči i uspostavljanje kineskog pomorskog prisustva u lukama Hambantota, Džibuti i Gvadar. Kina je već pokazala interesovanje i za iransku luku Čabahar.
Sve ove inicijative ukazuju na smanjenje zavisnosti Zaliva i čitavog zapadnoazijskog regiona od Zapada, pre svega od SAD.
Zategnuti odnosi SAD i Saudijske Arabije
Peking je do sada pažljivo pratio plime i oseke u saudijsko-američkim odnosima. Prestolonaslednik Muhamed ibn Salman sada pokušava da izvuče Saudijsku kraljevinu iz srednjovekovnog konzervativizma, čime ne odgovara samo na potrebe vremena već i na težnje saudijske omladine, odgajane u kulturnom okruženju Zapada. Arapski nacionalizam je od suštinskog značaja za modernu težnje princa Salmana. Međutim, za SAD procesi modernizacije u Saudijskoj Arabiji predstavljaju nešto novo i nepoznato.
Kina je veoma svesna zaoštravanja odnosa između Sjedinjenih Država i Saudijsje Arabije. Tramp se svojevremeno hvalio da Saudijci neće preživeti više od dve nedelje ukoliko im SAD uskrate svoju podršku. SAD su 21. septembra saopštile da će ukloniti svoj sistem protivraketne odbrane "Patriot" iz Saudijske Arabije.
Iako Saudijska Arabija ima dobro naoružanu i opremljenu kopnenu vojsku, njena protivvazdušna odbrana je ranjiva. Povlačenje sistema protivvazdušne odbrane, usred nemilosrdnog neprijateljstva jemenskih Huta, značilo bi izlaganje Saudijske Arabije realnoj opasnosti od vazdušnih napada. Jedan od primera je vazdušni napad na lokacije kompanije "Saudi aramko".
"Njujork tajms" je u decembru 2021. izvestio je da je Saudijska Arabija kupila balističke rakete od Kine. Takođe je obelodanjeno da je Kina pružila tehničku podršku Rijadu da uspostavi svoju proizvodnju balističkih projektila. Nezavisni izveštaji potvrđuju da postoji sporazum dveju zemalja o transferu tehnologije iz Kine za proizvodnju balističkih projektila u Saudijskoj Arabiji.
Jedan kineski zvaničnik je na pitanje da li je Peking potpisao sporazum sa Saudijcima o transferu tehnologije za proizvodnju raketa, odgovorio da su "Kina i Saudijska Arabija partneri u sveobuhvatnom strateškom sporazumu", dodajući da potpisivanjem takvog sporazuma nije prekršeno međunarodno pravo.
Pitanje je da li će promena u spoljnoj politici Saudijske Arabije promeniti i dinamiku regionalne moći. Ipak, Iran postaje sve značajniji među regionalnim silama. Danas Peking ima dobre odnose sa Iranom. Stari kineski aksiom, da je "neprijatelj tvog neprijatelja tvoj prijatelj", dobro se uklapa u odnose Kine i Irana. Iran je već stekao moćne raketne kapacitete. Nejasno je da li je to uradio uz pomoć Kine ili Severne Koreje. Kina izdašno investira u Iran, a njeni interesi u Persijskom zalivu nisu nikakva tajna. Kina je Iranu i Avganistanu već ponudila pomoć u izgradnji puta od Čabahara do Kabula.
Kineski krupni koraci
Prestolonaslednik Muhamed bin Salman će ove nedelje ugostiti kineskog vođu Si Đinpinga. Najkritičniji faktor za Zapad u kinesko-iranskim odnosima, međutim, ostaje kineska podrška iranskom nuklearnom programu. Tramp je odbacio Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCOA) iz 2015, prema kojem je Iran pristao da eliminiše svoje zalihe srednje obogaćenog uranijuma i da smanji svoje zalihe nisko obogaćenog uranijuma.
Trampovo ponovno uvođenje sankcija Iranu značilo je ogroman pritisak na ekonomiju i finansijsku stabilnost Irana. U Beču su, uz posredovanje nekih članica Evropske unije, počeli razgovori o ponovnom sklapanju sporazuma između EU i Irana. Međutim, kontinuirano neprijateljstvo Bajdenove administracije prema Iranu, s jedne strane, i s druge iranska odlučnost da nastavi da podržava "pobunjenike" izvan Irana, kao u Jemenu i Libanu, otežali su pregovore i na koncu prouzrokovali njihov zastoj.
Kina se uopšte ne protivi iranskom nuklearnom programu. Takođe, Kina se protivi sankcijama protiv Irana i traži da se odmrznu blokirani bankovni računi Irana. Zapravo, na Zapadu su ubeđeni da Kina brzo smanjuje prostor za SAD i zapadne zemlje u ovom regionu.
Kina očigledno povećava svoju pomorsku moć, i to čini krupnim koracima. Danas Peking ubrzano gradi nuklearne podmornice, ratne brodove i fregate, i povećava broj nosača aviona. Kina želi da stvori i sopstvenu nuklearnu bazu u svemiru, pokušavajući istovremeno da odvoji Australiju od Kvada (Kvad - vojni savez Australije, Indije, Japana i SAD).
Kako zaključuje "Jurejžan tajms", Kina uspostavlja ravnotežu u svojim odnosima sa dve najvažnije islamske države, Saudijskom Arabijom i Iranom. Kina bi mogla da iskoristi ovu retku priliku da postigne i pomirenje između dve države. Zvuči pomalo bizarno, zaključuje ovaj list, da "ateistička" vlast u Pekingu podstiče na razumevanje i toleranciju dva teokratska režima.