Evropska unija na korak je da odustane od koncepta slobodne trgovine, a ako se to dogodi, kako piše "Politiko", cela globalna ekonomija će patiti.
Iako je EU, kako navodi portal, bila "poslednji veliki branilac slobodne trgovine uređene pravilima", pod pritiscima Sjedinjenih Američkih Država i Kine i "igre" ekomskih interesa i protekcionizma, era "Evrope na prvom mestu" mogla bi vrlo skoro da počne.
"Nova asertivna industrijska politika naših konkurenata zahteva strukturalni odgovor", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. "Evropa će uvek činiti ono što je ispravno za Evropu".
Globalizacija je Briselu decenijama pružala poslovne prilike i poslove. Sve jače pozive Pariza i Vašingtona za većom strateškom autonomijom ili strožim izvoznim ograničenjima liberalna Evropska komisija je odbacivala dok na kraju nisu udarili u zid u vidu američkih subvencija za čistu tehnologiju, kao što su električni automobili američke proizvodnje.
Zapad je pokušao da uvuče Peking u multilateralni trgovinski sistem i nije uspelo. Kina je samo udvostručila svoj državni ekonomski model. Njihov brz rast i dominacija u ključnim tehnološkim oblastima naterali su i Vašington i Brisel da preispitaju svoje trgovinske strategije poslednjih godina.
"EU je uvek podržavala slobodnu trgovinu i to je dobra stvar", rekao je prošlog meseca Kristjan Jarvan, estonski ministar za preduzetništvo. "Ali sada vidimo da nedemokratske sile to pokušavaju da iskoriste protiv nas".
Pošto Zapad nije uspeo u pokušaju da privoli Kinu na slobodnu trgovinu, SAD su se vodile krilaticom "ako ne možete da ih pobedite, pridružite im se", rekao je Džon Klensi, bivši trgovinski zvaničnik EU koji je postao konsultant. "EU, koja je uvek pokušavala da balansira između dve strane, sada je u problemu."
Pod pritiskom Francuske, Brisel je polako počeo da gradi svoj arsenal trgovinskog oružja da bi se borio protiv, kako navodi briselski portal, nepoštenih praksi, Kine i tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa i sada planira da se uključi u protekcionističku bitku koja uključuje državne subvencije.
Ključni pokretač ovoga puta nije Kina već američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA) koji predviđa 369 milijardi dolara vredne subvencije i poreske olakšice za američka zelena preduzeća - ali samo ako se američki automobili sastavljaju a ključni delovi, kao što su akumulatori, prave u SAD.
Zakon je u Briselu viđen kao "šamar" i "promena igre" demokratskog predsednika Džozefa Bajdena i besni političari EU optužili su Vašington da ide stopama Kine.
IRA je podstakla najpre Pariz a zatim i Berlin da rade na novim subvencijama koje bi išle evropskim proizvođačima koji koriste domaće proizvode ili tehnologije. To je koncept koji je francuski predsednik Emanuel Makron nazvao "kupuj evropsko".
Ta francusko-nemačka inicijativa pritisla je Komisiju. "Komisija je u zaista teškom položaju po ovom pitanju", jer se politička plima u Evropi menja, rekao je Dejvid Henig, stručnjak za trgovinu iz istraživačkog Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju.
U svom govoru u Brižu u nedelju, Fon der Lajen je rekla da je vreme da Brisel preispita svoja pravila o državnim subvencijama za evropsku industriju. Trgovinski rat sa SAD nije u interesu nijedne strane usred stvarnog rata, rekla je ona. Ali biće potreban snažan odgovor na pretnju evropskoj proizvodnji koju predstavlja IRA.
"Postoji rizik da IRA može da dovede do nelojalne konkurencije, zatvori tržišta i fragmentira iste kritične lance snabdevanja koje je već testirao kovid", rekla je ona, "Svi smo čuli priče proizvođača da razmišljaju o preseljenju budućih investicija iz Evrope u SAD."
Dok radi sa Vašingtonom u pokušaju da se pozabavi "nekim od najzabrinjavajućih aspekata" zakona, EU će morati da promeni sopstvena pravila kako bi dozvolila više državnih subvencija za čistu tehnologiju, rekla je Fon der Lajen.
To, piše "Politiko", neće biti jednostavno. Fon der Lajen je ocenila da će možda biti potrebno i dodatno finansiranje EU, a to će sigurno izazvati burnu debatu među 27 zemalja članica o tome odakle će doći novac.
Ako EU uđe u globalnu trku za subvencije, to ne bi samo potkopalo pravilnik o globalnoj trgovini i dodatno oslabilo Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) već bi poslalo ključni signal drugim zemljama: zaboravite na pravila, samo pazite na sebe.
Šef STO Ngozi Okonjo-Ivela pozvao je Brisel da se ne izoluje takvim potezima, a ni u samoj EU ne postoji saglasnost oko plana Komisije da napusti koncept uređene slobodne trgovine.
Postoje i jasne linije raskola unutar same Evropske komisije. Komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis nazvao je trku za subvencije "skupom i neefikasnom". Šefica EU za konkurenciju Margrete Vestager rekla je prošle nedelje da niko ne želi rat za subvencije. Za ultra-liberalna odeljenja Komisije za trgovinu i konkurenciju, cela ideja je noćna mora.
Prava borba unutar EU tek je počela, izjavila su dva zvaničnika EU. Ali krivica ne leži u Briselu, već u Vašingtonu i Pekingu. "EU nije ta koja je zatvorila vrata globalnom sistemu slobodne trgovine", objasnio je jedan od zvaničnika.
Prošle nedelje, Bajden je izrazio nadu da bi kompromis mogao biti moguć i obećao da će tražiti načine da se napreduje a da se ne povrede američki saveznici u Evropi. Ipak, do sada se nisu pojavili nikakvi konkretni detalji i privatno mnogi na evropskoj strani ostaju skeptični.
"U određenom trenutku morate se suočiti sa realnošću", rekao je Holger Hestermajer, stručnjak za trgovinu sa Kings koledža u Londonu. "Čak i ako branite sistem, ne možete da živite u iluziji da je svet isti kao pre."