Okršaj Izraela i Hezbolaha: Južni Liban pretvoren u "ničiju zemlju"
Tokom skoro devet meseci tinjajućeg sukoba sa militantnom grupom Hezbolah, izraelska vojska je opustošila delove južnog Libana.
Dok se diplomate bore da spreče rat punog razmera koji bi mogao da zapali region, u izraelskim napadima su uništeni ili teško oštećeni infrastruktura, stambene zgrade, poljoprivredno zemljište i šume.
U raštrkanim selima i gradovima koji se nalaze na granici, čitava naselja su sravnjena sa zemljom, piše "Fajnenšel tajms".
Na osnovu satelitskih snimaka, radarskih podataka i vladinih statistika, kao i razgovora sa lokalnim i državnim zvaničnicima, istraživačima, radnicima civilne zaštite i stanovnicima vidi se da se većina razaranja dogodila u okviru koridora od pet kilometara severno od Plave linije, granice između dve zemlje koju su povukle Ujedinjene nacije.
Podaci koje je prikupio FT sugerišu da je, tokom trajanja pregovora, izraelska vojska koristila silu kako bi stvorila "novu realnost" na terenu.
Gotovo svakodnevno vazdušno bombardovanje, granatiranje i korišćenje zapaljivog belog fosfora učinili su veliki deo pograničnog prostora severno od Plave linije nenastanjivim.
To je dovelo do stvaranja pojasa koji podseća na "tampon zonu", koju Izrael želi da uspostavi u Libanu. U njoj je ostala samo šačica civila. Većina zgrada je prazna, a mnogi domovi su uništeni.
Pokušaji da se pregovara o sporazumu koji bi uključivao povlačenje Hezbolaha sa granice nisu uspeli, a pogranično područje je postalo defakto vojna zona, kojom patroliraju borci te libanske militantne organizacije, libanske oružane snage i mirovne snage UN.
Desetine hiljada ljudi raseljeno u Libanu i Izraelu
Više od 95.000 ljudi prisilno je raseljeno na jugu Libana, prema podacima UN. U izraelskim udarima ubijeno je prema podacima FT-ja, više od 90 civila i 300 boraca Hezbolaha - više militanata nego što je poginulo u brutalnom jednomesečnom ratu 2006.
U napadima Hezbolaha na severni Izrael ubijeno je više desetina vojnika i civila, dok je raseljeno oko 60.000 ljudi, prema podacima izraelske vlade i tog britanskog lista.
Diplomatski pregovori koje predvode SAD nisu dali rezultata: Izrael od Hezbolaha traži da sa granice povuče svoje snage — uključujući elitnu jedinicu Radvan — dok militantna grupa insistira da neće pristati na dogovor dok ne dođe do prekida vatre u Gazi.
Hezbolah i dalje izvodi svakodnevne operacije protiv ciljeva u Izraelu. U praksi, povlačenje njihovih boraca bilo bi praktično nezamislivo, kažu analitičari, diplomate, libanski zvaničnici i ljudi upoznati sa razmišljanjem Hezbolaha.
Ta organizacija nije samo najmoćnija vojna i politička snaga u Libanu, već kontroliše i čitav južni deo zemlje, gde je decenijama duboko usađena u lokalnu zajednicu.
"Tražiti od nas da se povučemo sa juga je isto kao da tražite od ribe da ne pliva u moru", rekao je neimenovani borac Hezbolaha.
Strahovi od izbijanja otvorenog rata između Hezbolaha i Izraela su povećani poslednjih nedelja, uz sve ratoborniju retoriku koja dolazi sa obe strane. Militantna grupa je prošle nedelje objavila snimke lokacija duboko u Izraelu, dok je Izrael izvršio atentate na visokorangirane komandante Hezbolaha.
Visoki libanski zvaničnik je rekao da je pitanje da li će diplomatija i defakto tampon zona biti dovoljni da se spreči širi rat.
"Ili će (Izrael) želeti da proširi rat i pokuša da sa svojim glupim planom u potpunosti eliminiše Hezbolah", rekao je zvaničnik.
Odgovarajući na pitanja, visoki izraelski vojni zvaničnik je za "Fajnenšel tajms" demantovao da njegova zemlja uspostavlja tampon zonu na jugu Libana.
"Mi samo želimo da se Hezbolah povuče. Nemamo problem sa mirovnim trupama UN, libanskim oružanim snagama ili libanskim civilima koji tamo borave , ali moramo da 'očistimo' područje od prisustva Hezbolaha", rekao je on.
Izraelski zvaničnik je dodao da oni "predstavljaju direktnu pretnju izraelskim domovima", te da postoji "taktička potreba da se obezbedi bezbednost za stanovnike Izraela".