Nekoliko članica NATO-a okleva da se obaveže na konkretnu višegodišnju obavezu finansiranja vojne pomoći za Ukrajinu, piše "Blumberg", dodajući da su uprkos početnom entuzijazmu da podrže predlog Jensa Stoltenberga da godišnje daju 40 milijardi evra za Kijev, zemlje u tom pitanju sada u zavadi.
Saveznici, naime, neće imati problema da postignu cilj od 40 milijardi evra ove godine, koji će SAD i nadmašiti sa svojim dodatnim paketom od 60 milijardi dolara za Ukrajinu.
Ali zbog političkih i pravnih prepreka u nekoliko prestonica, vlade će verovatno morati da preispituju cilj svake godine kako bi videle da li bi, u zavisnosti od situacije na bojnom polju, posvećenost trebalo da se poveća ili smanji.
Neke od članica su oprezne u pogledu obavezivanja na konkretan iznos pomoći, i jednostavno bi samo da obećaju da će nastaviti isti nivo podrške, kažu "Blumbergovi" izvori, dodajući da ima zemalja koje brinu i jer radije ne bi objavljivale precizne iznose svojih donacija.
Višegodišnji plan predložen je krajem maja i trebalo bi da ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom bude predstavljen na samitu lidera NATO-a u Vašingtonu početkom jula.
Nakon što je odustao od početne ideje da se saveznici obavežu na 100 milijardi dolara tokom pet godina, Stoltenberg je predložio godišnju obavezu od 40 milijardi evra u skladu sa prosečnim godišnjim doprinosima.
Iako se još treba dogovoriti o mnogim detaljima, saveznici bi mogli da postignu dogovor oko toga da se 40 milijardi evra pomoći Ukrajini može odbiti od sume od dva odsto BDP-a koliko je obaveza davanja za NATO.
To bi, međutim, rizikovalo da se uruši odbrana Alijanse, posebno ako se ministarstva finansija ne slože da povećaju ukupni nivo potrošnje.
Saveznici u NATO-a inače još uvek usaglašavaju oko formulacije za izjavu lidera u julu u kojoj se opisuje napredak Ukrajine ka pridruživanju Alijansi.
Iako je poziv Ukrajini da uđe u NATO malo verovatan ove godine, SAD i Nemačka žele da sve prikažu kao "most ka članstvu".