Zelenski opet uslovljava: Pregovori o miru samo uz posrednika

Mirovni pregovori između Kijeva i Moskve mogu se održati samo preko posrednika, poručuje Vladimir Zelenski u razgovoru za "Filadelfija inkvajrer", dodajući da bi osnovu za pregovore mogao da pruži i format korišćen za posredovanje o Crnomorskom sporazumu o žitu.

Kuleba: Sledeći mirovni samit biće sa Rusijom, to će biti kraj rata

Reč je sporazumu kome su pre dve godine posredovale Turska i UN, a koji je omogućio uspostavljanje koridora za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka.  

Ankara i UN tada su potpisale odvojene sporazume sa Moskvom i Kijevom. 

"Uspelo je", rekao je on, dodajući da je koridor za žito nakon toga postojao "dovoljno dugo". 

U istom formatu bi mogli da budu sklopljeni sporazumi o "teritorijalnom integritetu, energiji i slobodi plovidbe" između Moskve i Kijeva, rekao je Zelenski dodajući da bi sporazum morao da se zasniva na uslovima Ukrajine.

On je predložio da druge zemlje pozovu da posreduju. 

"Niko ne kaže da to budu samo Evropa i SAD", rekao je Zelenski, dodajući da bi nacije iz Azije, Afrike i Južne Amerike trebalo da učestvuju i pomognu u pripremi dokumenata koji će biti predstavljeni Moskvi i Kijevu. 

Zelenski priprema "plan za okončanje rata"

Zelenski je i pre nekoliko dana, nakon sastanka sa slovenačkom predsednicom Natašom Pirc Musar, nagovestio kako Ukrajina priprema "sveobuhvatan plan" za okončanje sukoba koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine.

"Takođe ćemo razraditi sve druge tačke formule mira i pripremiti sveobuhvatan plan koji će biti na stolu pred našim partnerima. Za nas je veoma važno da pokažemo plan za okončanje rata koji će podržati većina sveta. Ovo je diplomatski put na kojem radimo", rekao je Zelenski. 

Ovakve njegove najave zvuče poprilično neubedljivo s obzirom na to da je Zelenski pre dve godine izdao dekret kojjim je u potpunosti proglasio zabranu pregovora sa Rusijom dok je na vlasti Vladimir Putin.

Moskva je, u međuvremenu, ostala pri stavu da je spremna da ponovo započne pregovore, ali samo ako se Kijev odrekne pretenzija na bivše teritorije koje su postale deo Rusije.

Nebenzja: Ako Kijev i Zapad odbiju mirovni plan Rusije, biće odgovorni za nastavak krvoprolića

U jesen 2022. četiri bivše ukrajinske teritorije – dve otcepljene republike Donbasa i regioni Herson i Zaporožje – zvanično su se pridružile Rusiji nakon niza referenduma. 

U intervjuu za "Filadelfija inkvajrer" Zelenski ipak navodi kako Ukrajina "može pronaći model" za potencijalno rešenje.

Moskva i Kijev su bili blizu postizanja još jednog sporazuma o žitu u martu, ali su ukrajinski pregovarači naglo napustili posle dva meseca pregovora, navodi Rojters. 

Zelenski je dugo pokušavao da promoviše sopstvenu "formulu mira" u deset tačaka- poslednji put tokom samita u Švajcarskoj 15-16. juna, na koji Rusija nije ni bila pozvana.

Moskva je odlučno odbacila uslove Zelenskog, insistirajući da se o statusu njenih novostečenih teritorija ne može pregovarati. Putin je zahtevao da Kijev povuče sve svoje trupe iz područja četiri ruska regiona koja trenutno kontroliše. 

Prema Putinovim rečima, Ukrajina mora da se odrekne i svog plana da uđe u NATO i postane neutralna zemlja, kao i da ograniči veličinu svoje vojske. 

Uprkos odbijanju ruskih uslova, Kijev je nedavno signalizirao spremnost da okonča borbe.

U junu je zamenik šefa kancelarije Vladimira Zelenskog Igor Žovkva rekao da Ukrajina želi "mir što je pre moguće". Zelenski je prošle nedelje rekao da Kijev ne želi da "produžuje rat" ili da ga "traje godinama".