Svet
Marin Le Pen trijumfovala u prvom krugu izbora: Kuda ide Francuska?
Nacionalno okupljanje neće imati apsolutnu većinu, pa Francusku čeka zanimljivo političko leto
Demokratija je progovorila, a građani su pokazali da žele da okrenu stranicu, poručuje Marin Le Pen, čija je partija Nacionalno okupljanje odnela ubedljivu pobedu na francuskim parlamentarnim izborima, koje je Emanuel Makron raspisao nakon što ga je Le Penova već deklasira na izborima za Evropski parlament.
Uspon francuske desnice, koji, dakle, nikako "nije od juče" i dešava se već izvesno vreme poprilično je uspaničio kako Makrona, tako i levičarske partije koji uveliko obećavaju da se neće predati bez borbe uoči drugog kruga izbora zakazanog za sedmi jul. Ali, kako to za Tanjug reče Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike – "Hanibal je pred vratima". A taj Hanibal je predsednik Nacionalnog okupljanja i štićenik Marin Le Pen Žordan Bardela.
"Ovakav izborni rezultat se očekivao i predviđao svim ozbiljnim anketama u Francuskoj, iako su neka istraživanja Nacionalnom okupljanju davala i dva-tri procenta više. Njihov rezultat je zaista veliki. Dobili su glasove oko trećine biračkog tela koje je izašlo na glasanje, što govori o nespornoj prednosti tog bloka", kaže za RT Balkan Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije.
Na vidiku su već i neprincipijelne koalicije, pa tako Makron zaboravlja svoje razmirice s levičarima i poziva na uzdruživanje glasača. Naš sagovornik podseća i da su levičarski lideri odmah pozvali svoje kandidate da se u drugom krugu povuku tamo gde mogu da doprinesu pobedi nad kandidatom Nacionalnog okupljanja.
"Jasno je da ni nakon drugog kruga niko neće imati apsolutnu većinu, i da će Nacionalno okupljanje imati samo relativnu većinu. Znači da dolazimo do situacije koja nije toliko česta – mora se sastaviti vlada, a 289 poslanika koji su potrebni za većinu biće nedostižni i za partiju Marin Le Pen kojoj će, izvesno je, faliti nekoliko desetina mandata", objašnjava Gujaničić.
On ne isključuje ni mogućnost da će Makron pokušati da napravi vladu "antinacionalnog okupljanja", skupljajući što više mandata, "verovatno na štetu levičarskih ili umerenijih kandidata, od republikanaca…", iako i njemu nedostaje dosta poslanika.
U svakom slučaju, "uspostavljanje vlade biće vraški težak posao", a sve to, kako kaže Gujaničić, znači da nas čeka "zanimljivo političko leto u Francuskoj".
Šta će doneti kohabitacija
Ukoliko Nacionalno okupljanje uspe da formira vlast, Francuska ulazi u novi period političke kohabitacije – odnosno stanje vlasti u kome jedna stranka daje premijera, a druga predsednika republike.
"Ukoliko dođe do kohabitacije, premijer nužno ima dominantnu poziciju, pa je Marin Le Pen već najavila da će u slučaju njene pobede i njene vlade, predsednik imati samo počasnu titulu šefa vojske, što znači da će ona, ili njen kandidat itekako imati glas i da će se pitati. Pošto Okupljanje već sumnjiče za veze sa Putinovim režimom, oni će gledati da vode izbalansiranu politiku, zauzimajući uravnoteženiji pristup bez mnogo radikalnih ideja i izleta", uverava Gujaničić, dodajući da predsednik ipak ostaje značajna figura.
Desničari će se, dakle, kada dođu na vlast usprotiviti radikalizaciji sukoba u Ukrajini, slanju dodatnog oružja ali i trupa, što, kako ipak dodaje naš sagovornik "ne znači da će se nužno svrstati na rusku stranu".
"Što se tiče same EU, imaće jako kritičan stav jer po njima u tom bloku mnogo toga treba menjati – od osnivačkih ugovora, do uspostavljanja nacionalnih granica i reforme šengen zone i jačanja borbe protiv migracija", uverava Gujaničić.
Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije, međutim, drugačijeg je stava. On za RT Balkan kaže, da ako se vlast u Francuskoj promeni ne treba očekivati velike promene spoljne politike.
"Glavna stvar za NATO i Vašington jeste da se nastavi sa ratnom agendom i ogromnim ugovorima za nabavku vojne opreme, a nikad nije bilo očiglednije koliko je Evropa pod okupacijom SAD . Tako da kao što ništa nije donela ni pobeda Đorđe Meloni, takođe najavljena kao zemljotres, ni Marin Le Pen neće doneti neku promenu", uverava Gajić.
Izbori u Francuskoj ogolili su totalitarnu suštinu EU.
"Jasno je da birači otvoreno pokazuju nezadovoljstvo glasajući za nekog koga vide kao antisistemsku pojavu. Ali desiće se ono što je već dobilo naziv 'melonizacija' desnice, odnosno njena normalizacija. Ako Nacionalno okupljanje dođe na vlast oni će biti 'umiveni' i biće razočarenje za birače. Patriotisaće na simboličkom nivou, ali se ono što zanima Vašington, odnosno francuski ostanak na liniji rata protiv Rusije neće promeniti", zaključuje Gajić.
