Američki pisac Donald Džefri: Duga i ružna karijera Džozefa Bajdena
Amerikanci se ne sećaju svih ružnih i prljavih stvari koje je, u svojoj dugoj karijeri, počinio sadašnji predsednik SAD Džozef Bajden, omiljeni stanovnik vašingtonske močvare, za koju je Donald Tramp davno obećao da će je isušiti, piše američki novinar i politički pisac Donald Džefri na blogu "Aj protest" (I Protest). Neki od njegovih naslova su "Skrivena istorija", "Opstanak najbogatijih", ili "Zločini i zataškavanja u američkoj politici: 1776-1963".
Bajden je, podseća Džefri, 1973. godine prvi put izabran za američkog senatora iz Delavara. Senator Bajden je tokom karijere podržavao mnoge sporne zakone, između ostalih i Zakon o zloupotrebi droga iz 1986, koji je propisivao drakonske mere za zavisnike, poput petogodišnje zatvorske kazne za posedovanje malih količina kokaina.
Bajden tada nije mogao da zna da će decenijama kasnije njegov problematični sin Hanter da bude uhvaćen sa dovoljno krek kokaina da dobije doživotnu robiju.
Bajden je 1986. izgovorio: "Ako budete uhvaćeni sa malom količinom kokaina, nećete dobiti uslovnu kaznu, nećete dobiti ništa, osim pet godina zatvora".
Senator Bajden je i jedan od autora zakona iz 1994. godine, koji je do neslućenih razmera povećao zatvorsku populaciju.
Ljubavna afera Bajdena sa CIA
Godine 2019. "Ameriken prospekt" je objavio članak pod naslovom "Ljubavna afera Džozefa Bajdena sa CIA". Bajden je bio od izuzetne pomoći Reganovom direktoru CIA Vilijamu Kejsiju, koji ga je 1980-ih pohvalio u tajnom memorandumu. U tom memorandumu Kejsi tvrdi i da je obaveštajna zajednica ugrožena zbog "curenja podataka".
Bajden nikad nije nameravao da razotkrije zloupotrebe obaveštajnih agencija. U suprotnom, bio bi zabrinut ne zbog curenja podataka, već zbog sudbine uzbunjivača poput Edvarda Snoudena i Džulijana Asanža. U tvitu iz januara 2023. godine, Snouden je izjavio da predsednik Bajden ukrao više poverljivih dokumenata nego mnogi uzbunjivači i da bi zbog toga "morao da se suoči sa posledicama".
Nakon puštanja Džulijana Asanža iz britanskog zatvora, mnogi su pretpostavili da je za to zaslužna Bajdenova administracija, zbog nedavnih izjava predsednika SAD da razmatra mogućnost da odustane od optužbi protiv osnivača "Vikiliksa".
Međutim, Bela kuća je izdala saopštenje u kome tvrdi da administracija nije igrala ulogu u sporazumu Asanža o priznanju krivice. Ako padnete u iskušenje da pomislite da je, posle više od 50 godina predanog služenja korumpiranoj "dubokoj državi", Bajden konačno učinio nešto dobro, pogrešićete. Čak je i Barak Obama ublažio kaznu za Čelsi Mining.
Džozef Bajden je očigledno opterećen demencijom, navodi Džefri.
Hanter nije bio jedini Bajdenov potomak koji je postao narkoman, sa kojima je Bajden, još kao mladi senator, želeo da se obračuna. Bajdenova ćerka Ešli je u svom dnevniku otvoreno pisala o "neprikladnom tuširanju" sa ocem.
To je kod nje izazvalo promiskuitet i zavisnost od droga. Mi sada živimo u Americi 2.0, piše Džefri, a ne u nekoj hvaljenoj "demokratiji". Žena koja je pronašla njene dnevnik je krivično gonjena i odležala je trideset dana u zatvoru. Bajden je ostao nekažnjen.
Avanture "Jezivog Džoa"
"Jezivi Džo" je nastavio dugu istoriju neprimerenog dodirivanja devojčica, što je dokumentovano i na video snimcima. Bajden je posebno usredsređen na njušenje njihove kose, dodaje Džefri. Da li odrasle osobe, pita se retorički američki pisac, mogu da budu osuđene kao pedofili ukoliko hvataju za grudi maloletne devojčice?
Povremeno se pažnja Bajdena skreće sa nerazvijenih grudi devojčica na odrasle žene. Njegova supruga Džil je bila odrasla osoba kada je počela da čuva Bajdenovu decu. Možda je Bajden voleo njen šampon, navodi Džefri.
Na snimcima je zabeleženo i kako Bajden veoma senzualno ljubi svoju unuku. Možda je zaboravio da je to njegova unuka. Ili se, možda, nadao da će se tuširati sa njom, dodaje Džefri.
Na Hanterovom laptopu, postoji i snimak silovanja desetogodišnje devojčice koje je počinio sam Hanter. Postoje, kaže Džefri, i snimci američkih vojnika kako siluju iračke dečake, što je praćeno vrištanjem njihovih majki.
Tokom godina, podseća Džefri, on je napisao mnogo članaka u kojima su detaljno opisane finansijske smicalice Hantera Bajdena u Ukrajini. Bajdenov sin je oslobođen svih otpužbi u Ukrajini, u toj "divnoj demokratiji", čiji je predsednik Zelenski polnim organom svirao klavir.
Umesto da bude osuđen Bajdenov sin Hanter, Tramp je smenjen zbog telefonskog razgovora sa "komičarem Zelenskim", u kome je tražio jedino da bude ispitana korupcija porodice Bajden.
"Veliki momak" je, a to je ime pod kojim se Bajden pominje u Hanterovom laptopu, onjušio više kose devojčica od bilo kog drugog lidera "slobodnog sveta". Imejlovi njegovog sina Hantera otkrivaju da je "Veliki momak" uvek dobijao deo Hanterovog "plena".
Džozef Bajden je rekao i neke ispravne stvari, recimo kada je izgovorio da je "bela nadmoć najveća opasnost za demokratiju". Ali, to je definicija demokratije korumpirane američke elite.
Holivud i američki "slobodni mediji" ismevaju Trampove sinove. Ali nema šala o brojnim sporovima Ešli Bajden sa zakonom. Ili o Frenku, bratu "Jezivog Džoa", koji ima kriminalni dosije, na kome bi mu pozavideo svaki okoreli kriminalac.
Da li ste čuli da neko, uključujući "Foks njuz", "Brajtbart" i druge konzervativne medije, govori o zločinačkoj porodici Bajden? Možete li da zamislite kako bi ti "slobodni mediji", pita se Džefri, pisali o Ivanki Tramp da se, recimo, "neprikladno tuširala" sa svojim ocem?
Bajden je izrekao više rasističkih komentara nego što je Donald Tramp mogao da zamisli. On je izjavio da crnci koji ne glasaju za njega zapravo nisu crnci. Državne škole nazvao je "džunglama". Takođe, senator Bajden je omogućio da se ogroman broj zavisnika od droga strpa u zatvor.
On jednostavno izmišlja priče o svojoj prošlosti, zavisno od publike pred kojom nastupa. Bajden očigledno nije išao na neki "crnački koledž". Neke od tih priča bile su smešne, kao ona da je odrastao u sinagogi.
Te priče su, zaključuje američki pisac, mnogo smešnije od miliona ilegalaca kojima je Bajden otvorio granice, kada je leteo po zemlji i odsedao u hotelima sa pet zvezdica, dok u isto vreme milioni beskućnika vrše nuždu po ulici.