Svet
Šta će Orban u Kijevu? U potrazi za izgubljenim razumom
Odmah nakon što je Mađarska preuzela predsedavanje EU, lider te zemlje zaputio se u Ukrajinu. Šta mu je cilj?
Mađarski premijer Viktor Orban jedini je lider zemlje članice EU koji je od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini o sukobu lično razgovarao sa oba Vladimira - i Putinom, i Zelenskim.
Orban koji se s Putinom sastao na samitu "Pojas i put" u Pekingu, a čiji je ministar Petar Sijarto najmanje pet puta od početka konflikta putovao u Moskvu, sada je, samo dan nakon što je Mađarska preuzela predsedavanje EU, prvi put nakon dvanaest godina krenuo put Ukrajine i Kijevu ponudio svoj mirovni predlog.
Od Zelenskog je zatražio da razmotri hitni prekid vatre koji bi ubrzao mirovne pregovore, što je Ukrajina odmah i bez ikakvog razmatranja – odbila, na šta je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova istakla da je to pokazatelj da Kijev ne želi mir jer to jednostavno nije u planu Zapada.
Šta je, međutim, bio cilj Orbanove iznenadne posete Kijevu, i da li ovo znak otopljavanja odnosa između Ukrajine i Mađarske koja je do sada uvek bila "klin u točkovima" Kijeva, odnosno glavna prepreka i kontrolni faktor antiruskoj i ekstremno proukrajinskoj politici Evropske unije?
Viktor Orban važio je, naime, za glavnog "trola" u bloku i više puta nedvosmisleno govorio da sankcije Moskvi smatra beskorisnim. Kijev je imao sve razloge da ga se boji jer je duže vreme blokirao isporuku vojne pomoći i protivio se ulasku Ukrajine u NATO i EU. Odnose dveju vlada dodatno komplikuje i pitanje poštovanja ljudskih prava zakarpatskih Mađara. Da li se nešto nakon ove posete menja?
Silazak EU sa slepog koloseka?
"Viktor Orban svojom spoljnom politikom pokazuje da želi uvažavanje nove realnosti u Evropi i svetu, mir i okončanje sukoba u Ukrajini i promenu dosadašnje jalove politike EU i NATO prema Rusiji. On praktično vizionarski ukazuje svima da budućnost nije u sukobima niti u pobedi na vojnom planu, kao ni u sankcijama i izolaciji i podelama na demokratije i autokratije, već u shvatanju novih trendova u Evropi i na globalnom planu, kao i u iznalaženju puteva koegzistencije i mostova za saradnju i razvoj. On ne želi da se nastavlja politika slepog koloseka, odnosno politika bez izlaza kakvu EU i NATO vode", ističe diplomata Živadin Jovanović.
Orbanov odlazak u Kijev je, prema rečima sagovornika RT Balkan, pokušaj da utiče na Zelenskog i Ukrajinu da prihvate put dijaloga i mira i "dogovor o okončanju požara koji svakodnevno odnosi ljudske živote". Ukratko, reč je o nekoj vrsta trežnjenja Kijeva koji je ozbiljno obuzet ratnom groznicom.
"Poruka je poslata na više strana - Briselu, Vašingtonu, EU, NATO-u, ali i Kijevu i Zelenskom da shvate da je jedini pravi i ispravan put traženje rešenja mirnim putem i dijalogom", ističe Jovanović dodajući da Mađarska kao sused Ukrajine odnosno sukoba, ima interes da preovladaju razum, realizam i dijalog.
Da li će, međutim, tako biti?
I Jovanović, kao i Zaharova sumnja u samostalnost Kijeva u odlučivanju, i podvlači da se sve svodi na to da se ključne odluke donose u Vašingtonu.
"Iz SAD nema signala da prihvataju realnost odnosno put pregovora. Znamo da je Vašington mnogo puta sprečavao mirna rešenja jer je imao korist od sukoba. Tako je pre 30 godina sprečio usvajanje Kutiljerovog plana u Lisabonu, kada je prinudio Izetbegovića da povuče potpis sa dokumenta o miru. Isto tako i u Istanbulu, kada je 2022. godine postignut dogovor o prekidu sukoba, Vašington je uticao na Kijev da odustane. Dobro je što Orban insistira na razumu režima u Kijevu, ali mislim da je Zelenski samo marioneta", zaključuje Jovanović.
Diplomata Zoran Milivojević ukazuje da je Orban u Kijevu bio u ulozi predsedavajućeg EU, ali je posetu iskoristio da prenese i stav Mađarske.
"Njegova poseta vezana je za preuzimanje uloge predsedavajućeg EU kojoj je Ukrajina najznačajnija tema, tako da je prirodno da ode u Kijev i da u direktnoj komunikaciji sa ukrajinskim vrhom zatvori sva ona pitanja koja su relevantna za predsedavanje. Uz to, iznet je i jasan stav Mađarske o sukobu mirovnim predlogom koji je Zelenski odbio", objašnjava Milivojević.
Sagovornik RT Balkan, naime, navodi da je očigledno da, bez obzira na to što Mađarska misli, EU neće odustati od svoje dosadašnje politike prema rusko-ukrajinskom sukobu. Zatraživši prekid vatre i politički dijalog, "tuk" udara na "luk" - pa i Orban, dakle potvrđuje da ni Mađarska ne menja svoj stav.
"EU će nastaviti sa oštrom politikom prema ruskoj strani, a o tome da na njihovom spoljnom planu neće biti promena, govori i sam izbor visokog predstavnika za spoljnu politiku. Većina u EU deli politiku Vašingtona i sprovodi ono što Amerika diktira - i kad je reč o pomoći Ukrajini i kad je reč o angažmanu na vojnom i na finansijskom planu. U narednom periodu pristup im možda bude i oštriji, jer je antiruska politika glavna u agendi nove visoke predstavnice Kaje Kalas", podvlači Milivojević.
Mađarska, međutim, kako naglašava diplomata, pokazuje da pokušava da igra konstruktivnu ulogu i da sa pozicije predsedavajuće nametne pristup koji je razuman i racionalan - da se sukob u Ukrajini rešava politički, a ne vojnim, radikalnim pristupom.
"Orban je u Kijevu jer mu je to u opisu posla. Mađarska predsedava u EU gde je Ukrajina najvažnije pitanje. Pogotovo je bitno da on tamo ode, jer su mađarski prethodnici već otvorili pristupne pregovore za Ukrajinu. Pošto je jasno da ne postoje normalni uslovi da se pregovori vode, prema standardima i normama EU, jer Ukrajina je u ratnom stanju i nemoguće je govoriti o postojanju pravne države, demokratije, ljudskih prava u toj zemlji, Orban mora da vidi kako će voditi pregovore koji počinju u periodu mađarskog predsedavanja. Uz to, on pokušava da iz posete izvuče maksimum – šaljući poruku mira", zaključuje Milivojević.
