Najveće izraelsko otimanje palestinske teritorije od 1990. godine

Izraelske vlasti proglasile su površinu od 1.270 hektara zemlje na Zapadnoj obali "državnom zemljom", što je najveća oteta površina palestinske teritorije u poslednjih 30 godina (od 1990. tokom mirovnog procesa u Oslu), saopštila je izraelska organizacija za ljudska prava Mir sada (Šalom ašhav).

Aktivisti navode da je ovakva praksa jedan od osnovnih metoda pomoću kojih Izrael teži da učvrsti kontrolu nad delovima na okupiranim palestinskim teritorijama i da je ova odluka doneta 25. juna, ali da je zvanično objavljena tek juče.

 "Zemlja koja je proglašena državnom više se ne smatra privatnom svojinom Palestinaca. Lišeni su mogućnosti da je koriste. Pored toga, Izrael će državnu zemlju dati u zakup isključivo Izraelcima", poručuju u saopštenju, prenose RIA Novosti.

Organizacija "Mir sada" objasnila je da značajan deo ove površine od 1.270 hektara, koja je proglašena za državno zemljište, ranije tretiran kao nacionalni park i zona za vojnu upotrebu.

Naš izbor

Provokacija ili igra velikih sila: Šta stoji iza operacije "Potop Al Aksa" u Izraelu

Naseljenička aktivnost Izraela na Zapadnoj obali jedan je od glavnih problema u odnosima Jerusalima, međunarodne zajednice i palestinskih vlasti. Predstavlja i jednu od prepreka u potrazi za mirom sa Palestincima koji takvu ekspanziju doživljavaju kao politiku konsolidacije jevrejske države na osvojenim teritorijama.

Palestinci u okviru procesa mirnog rešavanja sukoba sa Izraelom koji je sada obustavljen zahtevaju da buduće granice dve države budu u okviru linija koje su postojale do Šestodnevnog rata 1967. godine, uz moguću razmenu teritorija. Oni se nadaju da će stvoriti svoju državu na Zapadnoj obali u Pojasu Gaze i da Istočni Jerusalim bude njihova prestonica.

Izrael odbija da se vrati na granice iz 1967. godine, naročito da deli Jerusalim sa Palestinom, koji je već proglasio svojom večnom prestonicom.