Snažna zavisnost Evrope od tečnog prirodnog gasa (LNG) dovešće do povećanja cena i emisija gasova staklene bašte, u kontekstu pojačane konkurencije sa Kinom, pokazala je studija istraživačkog centra "Šift prodžekt".
Zbog toga se očekuje da zima naredne godine bude teška na mnogim frontovima, pa i na "gasnom frontu", piše francuski "Mond". Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, ruski prirodni gas je pao sa 40 posto na 9 posto uvoza Evropske unije, pa su Evropljani požurili da potpišu dugoročne ugovore sa zemljama izvoznicama LNG. Jedan od primera je petnaestogodišnji ugovor Nemačke sa Katarom.
Iznenadna pomama za LNG proizvela je dramatičan rast cena gasa na svetskom tržištu, koje su za samo nekoliko meseci porasle pet puta, dostižući nivo bez presedana. Poteškoće u snabdevanju izazivaju strah od nestanka struje u nekoliko evropskih zemalja koje se u velikoj meri oslanjaju na elektrane na gas, i štete industriji, posebno u Nemačkoj, koja je navikla na relativno jeftin ruski gas, piše francuski list.
Prema studiji koju je sproveo "Šift prodžekt", ovakva situacija bi mogla da traje najmanje pet godina. U izveštaju za Ministarstvo odbrane koji je objavljen 6. decembra, istraživački centar objašnjava da je 40 odsto potreba EU za gasom u 2025. u opasnosti da ne bude zadovoljeno ili da se oslanja na "neidentifikovane izvore snabdevanja".
"Ukoliko se razmena gasa EU i Rusije ne vrati u normalu, globalni deficit koga se treba plašiti do 2030. godine je veličine 100 kubnih gigametara, što je isto kao kada bi se Katar povukao sa tržišta LNG", navodi se u studiji.
Na osnovu podataka ekspertske kompanije "Ristad Enerdži", ističe se da sadašnja gasna kriza nema veze sa ekonomskom situacijom, već sa strukturnom dinamikom.
"Kriza je počela u septembru (2021. godine), u vreme oporavka nakon pandemije, a pogoršala se zbog situacije u Ukrajini", ističu istraživači i dodaju da su sankcije Rusiji i napadi na gasovode Severni tok 1 i 2 naterali Evropu da traži druge izvore gasa.
Ipak, "Mond" podseća da EU nije usamljena u ovome, tu je i Kina, ali, za razliku od Evropljana, Kina je već uspela da obezbedi snabdevanje do 2025. godine.