Svet
Ko je novi predsednik Irana Masud Pezeškijan: Lekar, reformista i vesnik promena u Teheranu
Pezeškijanov izbor na mesto iranskog predsednika mogao bi da dovede do delimične liberalizacije iranskog društva, ali ne bi trebalo očekivati promene u spoljnoj politici Teherana
Vanredni predsednički izbori u Iranu – koji su raspisani nakon tragične pogibije doskorašnjeg predsednika Ebrahima Raisija u helikopterskoj nesreći sredinom maja – doneli su relativno neočekivanu pobedu reformističkog kandidata Mausda Pezeškijana.
Prema zvaničnim podacima, on je u drugom krugu dobio oko 16,4 miliona glasova, odnosno oko 54,7 odsto, u poređenju sa 13.5 miliona (45,2 odsto), koliko je dobio konzervativni kandidat Said Džalili, čime je postao deveti izabrani predsednik Islamske Republike Iran, od pobede Islamske revolucije 1979. godine.
U svom obraćanju nakon izborne pobede, Pezeškijan je rekao da Iran očekuje "težak put", kao i da od građana traži empatiju i poverenje. "Pružam ruku prema vama i kunem se svojom čašću da vas neću ostaviti same na tom putu. Ne ostavljajte ni vi mene", dodao je on.
Vodeći kampanju pod sloganom "Za Iran", Pezeškijan je obećao da će biti glas onih koji ga nisu imali, dodajući da se protesti ne smeju "rešavati policijskom palicom".
Rođen u Mahabadu, provincija Zapadni Azerbejdžan 29. septembra 1954. godine, Pezeškijan je predstavnik grada Tabriza, u severozapadnom Iranu, u aktuelnom sazivu iranskog parlamenta.
Po zanimanju kardiohirurg, Pezeškijan je jedno vreme proveo na čelu Medicinskog fakulteta u Tabrizu. Tokom Iransko-iračkog rata (1980-1988), on je bio deo medicinskog osoblja na prvim linijama fronta.
Pezeškijan dolazi iz redova reformista, čiji je najpoznatiji predstavnik nekadašnji predsednik Irana Mohamed Hatami (1997-2005) – u čijem kabinetu je novoizabrani predsednik služio kao ministar zdravlja od 2001. do 2005. godine.
Za razliku od svojih glavnih rivala na predsedničkim izborima Džalilija i Mohameda Bagera Kalibafa, Pezeškijan važi za relativno liberalnog političara za iranske standarde. Između ostalog, on se zalaže za to da se ženama dozvoli da same izaberu hoće li nositi hidžab ili ne.
Pezeškijan se, takođe, zalaže za zaštitu prava etničkih manjina, poput Kurda, Azerbejdžanaca i Baluča – što je delimično posledica činjenice da i sam dolazi i porodice manjinskog porekla: otac mu je bio azerbejdžanskog, a majka kurdskog porekla. Ipak, on važi i za lojalnog pristalicu vrhovnog vođe Alija Hamneja.
Iz njegove biografije se izdvaja da je sam podigao troje dece – dva sina i ćerku – nakon što mu je žena poginula u saobraćajnoj nesreći 1993. godine. Nakon toga se više nije ženio.
Kako će izgledati iranska politika nakon izbora
Analitičari veruju da bi Pezeškijanova pobeda mogla da dovede do pragmatičnije spoljne politike, ublažavanja tenzija zbog sada zaustavljenih pregovora sa velikim svetskim silama o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. i poboljšanja izgleda za društvenu liberalizaciju Irana, piše "Al Džazira".
Međutim, ne bi trebalo očekivati revolucionarne promene i iranskoj spoljnoj politici, koja se ne nalazi samo u nadležnosti predsednika, već i drugih tela i zvaničnika. Ona će, takođe, zavisiti i od predsedničkih izbora u SAD, odnosno od toga da li će se Donald Tramp vratiti u Belu kući početkom sledeće godine.
Oba predsednička kandidata obećala su da će oživeti oslabljenu iransku ekonomiju, opterećenu problemima i sankcijama ponovo uvedenim nakon 2018, kada se tadašnji američki predsednik Tramp jednostrano povukao iz nuklearnog sporazuma.
Pezeškijan je rekao da se ekonomski problemi u toj zemlji ne mogu rešiti bez "makar delimičnog ukidanja sankcija", što bi zahtevalo manje konfrontirajući pristup međunarodnim odnosima. Tokom kampanje, on je rekao da se Iran našao u "ekonomskom kavezu" kao rezultat svoje spoljne politike, te da mora da bude kooperativniji kako bi sankcije bile ukinute.
Očekuje se da će nekadašnji iranski ministar spoljnih poslova i glavni pregovarač u razgovorima o nuklearnom sporazumu Džavad Zarif biti deo njegovog tima, navodi "Gardijan".
Sam Pezeškijan je tokom izbora naglasio da će njegova zemlja očuvati bliske odnose sa Rusijom i Kinom, kao i da će nastaviti da jača odnose sa drugim zemljama u Aziji. On je rekao i da će Iran nastaviti da aktivno učestvuje u radu organizacija poput ŠOS-a i BRIKS-a.
