Svet
NATO planovi: Treba im još 35 do 50 brigada i više od sto hiljada vojnika da se odbrane od Rusije
Kao drugu slabu tačku, izvori agencije Rojters navode protivvazdušnu odbranu, dodajući da bi samo Nemačka morala da učetvorostruči svoje PVO snage
NATO-u će biti potrebno između 35 i 50 brigada kako bi mogli da ispune svoje nove planove odbrane od ruskog napada, rekao je izvor iz vojske za Rojters.
Izvor, koji je anonimno govorio o planovima koji su tajni, nije ulazio u detalje, ali agencija zaključuje da budući da se brigada sastoji od 3.000 do 7.000 vojnika, formiranje 35 do 50 njih predstavljaće značajan izazov.
Još jedan pokazatelj izazova koji su pred NATO-om, koji obnavlja svoje pozicije nakon početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. kako bi "ozbiljnije shvatio rusku pretnju", jeste i to što bi samo Nemačka morala da učetvorostruči svoju protivvazdušnu odbranu, kaže bezbednosni izvor za Rojters.
Podseća se da je na samitu Alijanse prošle godine u Viljnusu dogovoren prvi veliki odbrambeni plan u više od tri decenije, a zvaničnici od tada rade na prevođenju tog dokumenta u konkretne vojne zahteve.
Zvaničnici zemalja NATO trebalo bi da budu obavešteni o napretku u planovima na sastanku u Vašingtonu ove nedelje na kojem će biti obeleženo 75 godina postojanja Alijanse. Zvaničnik NATO-a pojasnio je da su u planovima označeni "detaljni zahtevi za jedinice i naoružanje potrebno da se odbrani Alijansa".
On je dodao da su među prioritetima vazdušna i protivraketna odbrana, oružje dugog dometa, logistika i velike kopnene manevarske formacije.
"NATO će najverovatnije postaviti još zahtevnije ciljeve pred saveznike jer razvijamo snage koje mogu da primene naše planove i odgovore na pretnje s kojima se suočavamo", rekao je ovaj izvor.
Ministarstvo odbrane Nemačke odbilo je da komentariše planove budući da su oni poverljivi.
U izveštaju se konstatuje i da je nejasno odakle bi NATO saveznici mogli da povuku dodatno ljudstvo kako bi oformili 35 do 50 brigada. Vojnici bi mogli da budu povučeni iz drugih oružanih jedinica, mogla bi da bude obavljena dodatna regrutacija ili bi članice mogle da kombinuju ova dva pristupa.
Protivvazdušna odbrana je druga slaba tačka koju su otkrili vojni planeri NATO-a, a sukob u Ukrajini pokazao je kolika je njena važnost u odbrani vojne i druge ključne infrastrukture.
Takvi sistemi naročito su važni za Nemačku koja je najveće logističko čvorište i "glavno poprište" u mogućem sukobu s Rusijom. Nemačka je imala 36 PVO sistema "patriot" kada je bila perjanica NATO-a tokom Hladnog rata i čak i tada se oslanjala na dodatnu pomoć saveznika.
Danas, nemačke snage su spale na devet "patriota", nakon što su tri donirali Ukrajini, a vlada se sprema da naruči dodatne PVO sisteme kako bi dopunila svoje vojne zalihe.
Nakon Hladnog rata, mnoge članice NATO smanjile su broj jedinica protivvazdušne odbrane što je bio odraz uverenja da će se u budućnosti suočavati samo sa ograničenom raketnom pretnjom koja dolazi iz zemalja kao što je Iran. Ovo shvatanje se drastično promenilo sa početkom sukoba u Ukrajini koji je naterao saveznike u NATO-u da razmišljaju o povećanju zaliha municije i rešavanju problema sa sistemima PVO, konstatuje Rojters.
