Svet

Otpušten Bajdenov "držač mikrofona" u crnačkom radiju

Radio stanica je poručila da oni niti su Bajdenovi, niti su glasnogovornici bilo koga drugog
Otpušten Bajdenov "držač mikrofona" u crnačkom radiju© Chip Somodevilla/Getty Images

Američka radio stanica u vlasništvu crnaca otpustila je jednu od svojih voditeljki, jer je pristala da "intervjuiše" predsednika Džozefa Bajdena postavljajući mu samo pitanja na koja želi da odgovori, odnosno ona koja je pripremio njegov tim.

Radio VURD sa sedištem u Pensilvaniji, jedini nezavisni radio kanal u državi fokusiran na afroameričku zajednicu, snimio je razgovor sa Bajdenom neposredno nakon njegovog katastrofalnog nastupa u predsedničkoj debati sa Donaldom Trampom.

Kasnije je otkriveno da je pitanja koja je postavila voditeljka programa, Andrea Lavful-Sanders, prethodno odobrio i poslao njegov tim.

"VURD radio nije glasnogovornik Bajdena ili bilo koje druge administracije", rekla je izvršna direktorka stanice Sara M. Lomaks, najavljujući da su se medij i novinar "saglasili da se raziđu, a ta odluka stupa na snagu odmah".

Lavful-Sanders je o formatu intervjua pregovarala "bez znanja, konsultacija ili saradnje sa menadžmentom VURD-a", tvrdi izvršna direktorka.

Takozvano "novinarstvo pristupa", odnosno izveštavanje koje umesto pravu javnosti da zna, prednost daje vremenu provedenom sa moćnim, važnim ili poznatim ljudima, ugrožava poverenje publike, navodi se u saopštenju. 

"Mejnstrim mediji treba da se pozabave introspekcijom kako bi istražili na koji način su izgubili poverenje tolikog broja Amerikanaca, među kojima su crni Amerikanci", poručuju iz ovog radija.

Predsednika Bajdena intervjuisao je i "Sivik medija" iz Viskonsina, još jedna medijska kuća fokusirana na crnačku zajednicu.

Domaćin programa Erl Ingram je takođe potvrdio da mu je Bajdenova kampanja dala "tačna pitanja koja treba da postavi".

Crni birači, demografska grupa koja je tradicionalno na strani demokrata, sve više su nevoljni da podrže Bajdena pred glasačkim kutijama u novembru, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Prošlomesečno istraživanje "Vašington posta" i Ipsosa pokazalo je da je samo 62 odsto njih bilo sigurno da će glasati za njega, što je pad sa 72 odsto koliko ih je bilo u junu 2020.

image