Lideri NATO-a uspeli su da se saglase da će na samitu ove nedelje Ukrajini obećati podršku vrednu 40 milijardi evra, budući da zbog domaćih previranja članice Alijanse ipak ni posle dugotrajnog gloženja nisu mogle da se obavežu na dugoročniju i veću pomoć Kijevu.
Samit NATO-a koji počinje u utorak u Vašingtonu dolazi nakon usložavanja političke postizborne situacije u Francuskoj, ali i u momentu kada je Bajden pod sve većim pritiskom da se povuče iz izborne trke, a Šolcova koalicija u Nemačkoj nikad manje popularna. A svakom je svoja muka preča od Ukrajine.
"Ova tektonska pomeranja potkopala su napore NATO-a da 75. godišnjicu alijanse predstavi kao prikaz nepokolebljive podrške ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. Umesto toga, rizikuje se da ovaj događaj osvetli krhkost kontinuirane zapadne pomoći Kijevu", ukazuje "Fajnenšel tajms".
List podseća da je obećanje od 40 milijardi znatno manje ambiciozno od prvobitnog predloga NATO-a da se za Ukrajinu odobri višegodišnji paket podrške od 100 milijardi dolara.
NATO na ovom samitu Ukrajini neće ponuditi zvaničan poziv da se pridruži Alijansi, ali visoki zvaničnik Bajdenove administracije najavio je "utešnu nagradu" ističući kako će saveznici dati "značajne" najave podrške Ukrajini, uključujući "nove korake" za jačanje njene protivvazdušne odbrane.
Članice Alijanse ne samo da brinu zbog rastućih šansi Donalda Trampa (koji je najavio da će se povući iz Alijanse) da pobedi u Americi, već ih sekira i pitanje kako će uspeti da ispune NATO cilj da izdvoje dva odsto BDP-a za odbranu, a da istovremeno istraju u podršci Kijevu.
"To pitanje biće centralni prioritet budućeg generalnog sekretara Marka Rutea, koji će 1. oktobra zameniti Stoltenberga, iako su diplomate Alijanse upozorile da ovaj problem postaje sve veći jer se poreski obveznici odupiru povećanju budžeta za odbranu", ističe FT.
Sledeći problem je, naravno i mađarski premijer i neposlušni saveznik Viktor Orban koji je naljutio ostale lidere Alijanse posetom Vladimiru Putinu i Moskvi.
Stoltenberg, međutim, tvrdi da je NATO uvek uspevao da razreši svoje unutrašnje podele otkako je osnovan 1949. godine.
"Opet i iznova postoje zabrinutosti, i uvek iznova pokazujemo da smo otporni", rekao je on.
Uprkos tome, u završnim pregovorima o saopštenju samita, SAD i Nemačka su se najviše opirale idejama istočnoevropskih saveznika da se u dokument stavi da je put Ukrajine ka članstvu u NATO-u "nepovratan".
Skepticizam SAD i Nemačke u pogledu članstva Ukrajine je veliki, a zvaničnici navode potrebu da Kijev prethodno izvrši velike strukturne reforme. Podvlače i da ne postoji mogućnost formalnog napretka u članstvu bez prekida rata.