Ko bi mogao biti sledeći premijer Francuske?

Pošto je levičarska koalicija Novi narodni front (NFP), koju čine socijalisti, zeleni, komunisti i pokret Nepokorena Francuska (LFI) Žan-Lika Melanšona, nagađa se ko bi mogao biti novi premijer Francuske budući da tokom predizborne kampanje nisu izlazili ni s jednim imenom pred javnost.

Briselski portal "Politiko" izdvaja četiri potencijalna kandidata za posao predsednika vlade uz konstataciju da nijedna od ovih figura neće biti svim po volji.

Imajući u vidu da je Nepokorena Francuska najjača stranka pobedničke koalicije, očekivano je da će za sebe tražiti premijersko mesto, te ukoliko to bude usvojeno, sledeći šef vlade će biti upravo lider stranke Žan-Lik Melanšon.

Makron i posle Makrona: Zašto Francuska neće promeniti spoljnu politiku

Međutim, kako ističe "Politiko", njegov vatreni pristup politici i tvrdoliniijaški stav o najrazličitijim pitanjima od ekonomije do rata u Pojasu Gaze uticao je na to da je vrlo nepopularan među "umerenim" glasačima, dok su lideri ostalih stranaka LFI tokom kampanje bili isključivi u tome da ga neće podržati na premijerskom mestu.

Veliki protivnik Melanšonu mogli bi biti njegovi donedavni saveznici koji su bili uz njega i u tri predsedničke trke – ideološki su podudarni s dominantnim stavovima LFI, ali su umereniji od lidera Nepokorene Francuske.

Takav je Fransoa Rifen, bivši novinar i filmski stvaralac koji planira da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima. Njegova kritika na račun LFI usmerena je pre svega zbog zanemarivanja francuskih ruralnih područja u svojim programima.

Treća opcija, po "Politiku", dolazi iz redova Socijalističke partije, stranke koja je 2022. zabeležila istorijski najmanju podršku francuskog biračkog tela, kada je na predsedničkim izborima osvojila tek 1,7 odsto, ali je zato bila zapažena na izborima za Evropski parlament, gde je završila na prvom mestu među levičarskim snagama sa skoro 14 odsto glasova.

Iako imaju manje poslanika od Nepokorene Francuske, očekuje se da će dobiti podršku Zelenih u pokušaju da "sabotiraju" Melanšona.

Njihov najverovatniji kandidat je Boris Valo, koji je prvi put izabran u parlament 2017. Studirao je zajedno s aktuelnim predsednikom Emanuelom Makronom u francuskoj Visokoj nacionalnoj školi za administraciju i, kao i sadašnji francuski lider, ranije je bio zamenik generalnog sekretara Jelisejske palate.

Jedan od načina da se izbegnu nesuglasice među koalicionim partnerima mogao bi biti da levica izabere nekog kandidata van političke scene.

Socijaldemokratski poslanik u Evropskom parlamentu Rafael Gluksman izneo je ovu opciju prošlog meseca predlažući Lorana Beržea, bivšeg lidera reformističkog sindikata CFDT. Berže je poznat na obe strane političkog spektra kao osoba sposobna da stvori konsenzus i premosti praznine.