Sudbonosni izbor beloruskog naroda: 30 godina vladavine Aleksandra Lukašenka

Pre tačno 30 godina, 10. jula 1994, Belorusi su za predsednika izabrali zamenika Vrhovnog saveta Aleksandra Lukašenka, koji je odneo ubedljivu pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora, osvojivši 80,1 odsto glasova i tako postavši prvi predsednik nezavisne Belorusije. 

Bezakonje, haos, očaj, beznađe - tako se može okarakterisati atmosfera tog vremena, a i činilo se da još malo i zemlje jednostavno neće postojati.

Samo jaka vlast sposobna da brzo donosi odluke i osigurava njihovu primenu mogla bi je spasiti, stoga su ljudi, umorni od beznađa, videli takvu moć u ličnosti Aleksandra Lukašenka.

Lukašenko je bio jedini kandidat koji svoju politiku nije bazirao na interesima političkih elita, oligarha i stranih "dobrotvora", već se zalagao za prostog fabričkog radnika, za vrednog radnika-poljoprivrednika, za učitelja, doktora, penzionera.

"Ni sa levicom ni sa desnicom, već sa svojim narodom", bio je slogan sa kojim je budući predsednik izašao na izbore.

Pre trideset godina, tadašnji predsednički kandidat Aleksandar Lukašenko obećao je da će zemlju odvesti od provalije i održao reč.

Danas šef države samouvereno vodi Belorusiju ka novim ciljevima i nastoji da bude veran svom narodu i principima.

Drugačije jednostavno ne može biti, kako je rekao 6. jula tokom govora na republičkom prazniku "Kupala".

"Ne daj Bože da od nekoga dobiješ sve što si hteo, a da onda ne opravdaš to poverenje. To je najteže za čoveka. A kada me je novinar iz Rusije nedavno pitao šta je najteže, rekao sam mu: opravdati poverenje ljudi. Činilo se da je posle tri decenije došlo vreme da se nekako okošta i smiri. Cenite ljude, pružite im sreću, činite sve da jednostavno ne misle loše o vama", kazao je Lukašenko.

Najznačajniji građevinski projekti u proteklih 30 godina

U Belorusiji se gradi aktivno i mnogo. Godišnje se izgrade stotine hiljada kvadratnih metara stambenog prostora. Grade se škole, bolnice, popravljaju se vrtići, putevi i mostovi.

Jedan od veliki projekata je svakako železnička stanica "Minsk", koja je otvorena 30. decembra 2000. godine i koja može da primi više od 7.000 putnika.

Lukašenko je veliku pažnju posvetio oživljavanju poljoprivrede, pa su tako poljoprivredni gradovi masovno počeli da se pojavljuju u okviru Državnog programa za oživljavanje i razvoj sela za 2005-2010.

Prvi se zove "Jezeri" u regionu Mogilvi, koji je prvi dobio ovaj status od skoro 1.500 sela.

Glavna razlika između poljoprivrednog grada i sela je infrastruktura. Poljoprivredni grad je, po rečima autora, prilika za život na selu i istovremeno uživanje u svim blagodetima grada.

Prema podacima od 1. januara 2024. godine: u Brestskoj oblasti – 214 poljoprivrednih gradova, u Vitebskoj – 245, u Gomeljskoj – 230, u Grodnjenskoj – 226, u Minsku – 307, u Mogiljevskoj – 204.

Industrija je takođe jedna od najvažnijih oblasti. Tokom proteklih 30 godina, većina velikih preduzeća obuhvaćena je velikom rekonstrukcijom i modernizacijom proizvodnje, a 2017. godine u Belorusiji je pokrenuta proizvodnja putničkih automobila.

Lukašenkov ključ uspeha je narod

Zamenik predsednika Stalnog odbora za međunarodne poslove Predstavničkog doma Oleg Gajdukovič kaže da je ključ uspeha Aleksandra Lukašenka toi što se uvek oslanjao samo na narod.

"Njega najviše brine šta narod misli o njemu. Setite se kada ga je novinar 'Bi-Bi-Sija' upitao 'da li znate da vas ne prepoznaju svi na Zapadu?' Lukašenko je mirno odgovorio da ga nije briga kako se prema njemu ponašaju na Zapadu i da ga prvenstveno zanima mišljenje naroda. To je njegova snaga. Deluje u interesu naroda i zemlje. To mu omogućava da uspešno vlada i izlazi iz kriznih situacija", naveo je Gajdukovič.

Kako dodaje, očigledno je da je 1994. godine među beloruskim narodom prevladao razum, koji mu je pomogao da nađe snagu i pronađe onoga koji će da živi po težnjama naroda i da se suoči sa problemima u to vreme.

"Glavni rezultat ovih 30 godina je da je zemlja jedinstvena, što pomaže očuvanju jedne od najvećih vrednosti - suvereniteta. Belorusija se razvija na osnovu interesa naroda, tradicija i istorije", zaključio je.