Eventualno članstvo Ukrajine u NATO je tema o kojoj brojni zvaničnici ne žele ni da razgovaraju.
Kada je Kijev u septembru zatražio ubrzani pristup Severnoatlantskoj alijansi, NATO je javno ponavljao svoj princip otvorenih vrata za sve zainteresovane, ali nisu pružili konkretan odgovor. Na prošlonedeljnom samitu ministara spoljnih poslova NATO, samo je ponovljeno maglovito obećanje iz 2008. da će Ukrajina jednogdana postati članica.
Portal "Politiko" analizirao je zašto je članstvo Ukrajine u NATO toliki tabu na Zapadu.
NATO je trenutno podeljen po pitanju ulaska Kijeva u klub. Evropske prestonice ne žele dodatno da provociraju Rusiju, svesne da se Moskva protivi širenju NATO na istok. Još važnije, članstvo u NATO znači da bi članice morale da pomognu Ukrajini u slučaju da je napadnuta, a sukob je nešto što mnogi žele da izbegnu.
Rezultat toga je da, dok Evropa i SAD šalju vojnu pomoć vrednu milione dolara Ukrajini, uvode sankcije Moskvi zvog vojne opercije, i odriču se ruskih energenata, članstvo Kijeva u vojnom paktu ostaje u zapećku međunarodne politike.
Ukrajinski političari uporno ponavljaju da su u svakom pogledu članica zapadne vojne alijanse i da zaslužuju brz put u NATO. "Mi smo, de fakto, već završili naš put do NATO i dokazali da smo u skladu sa standardima alijanse", rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zahtevajući "formalizaciju" toga.
Njegov zahtev je mnoge bliske partnere Kijeva iznenadio i šokirao jer se kosi sa planom najuticajnijih članica Alijanse: prvo oružje, potom razgovori o članstvu. Takav pristup bi, smatrali su oni, uskratio Moskvi izgovor da uvuče NATO u direktan sukob.
NATO je podeljen po pitanju članstva. Istočne zemlje-članice zalažu se za bliže veze Kijeva i NATO i konkretan plan ulaska zemlje u članstvo. Sa druge strane, francuski predsednik Emanuel Makron šokirao je mnoge pozivom da se uzme u obzir i stav Moskve o širenju NATO na istok.
Drugi jednostavno izbegavaju temu - ne odacuju zahtev Kijeva ali i ne nude konkretne odgovore, već samo ponavljaju da je sada najvažnije fokusirati se na pomaganje Ukrajini da pobedi u sukobu.
Ta podela između zapadnoevropskih prestonica za koje je članstvo Ukrajine ultra osetljivo pitanje i istočnih prestonica koje se zalažu za što brži prijem, dodatno je pojačana situacijom u Ukrajini. "Neke zemlje jednostavno ne žele o tome ni da razgovaraju jer se plaše reakcije Rusije", rekao je Ben Šrir, direktor za Evropu pri Međunarodnom institutu za strateške studije.
Ukrajinski zvaničnici svesni problema, traže dodatne garancije od NATO-a u vidu aktiviranja člana 5 koji podrazumeva reakciju Alijanse u slučaju napada na članicu, koje vrlo verovatno neće dobiti jer NATO ne želi sukob sa Rusijom.
u slučaju da Ukrajina ostane "zaglavljena" u sukobu, od njihovog članstva nema ništa, smatra Maks Bergman, direktor evropskog programa u Centru za strateške i međunarodne studije.
"Ali ako povrati teritoriju i pristane na granice - gdegod te granice da budu i bez obzira na to da li uključuju Krim ili ne - stvari onda mogu brzo da se odvijaju", dodao je on.