Svet
Strateška autonomija Saudijske Arabije: Kako je Rijad odbio da postane deo antiruske histerije
Saudijska Arabija svojim potezima pokazuje da ne prihvata diktate sa Zapada, kao i da je spremna da se bori za svoj položaj u svetu
Saudijska Arabija pokazala je da stoji na strani međunarodnog prava kada je zapretila da će prodati deo duga evropskih zemalja koji trenutno drži, ako bi države članice G7 zaplenile zamrznutu rusku imovinu.
Prema pisanju "Blumberga", te pretnje su uticale na odluku evropskih zemalja da ne podrže zaplenu ruske imovine, već da pronađu "kreativno rešenje": korišćenje profita od imovine, umesto njenog direktnog otuđivanja.
Taj potez vlasti u Rijadu pokazao je koliko je Saudijska Arabija ojačala, kao i da se ona s pravom danas može nazvati jednim od ključnih geopolitičkih igrača – i to ne samo na Bliskom istoku.
Saudijska Arabija je treći najveći proizvođač nafte na svetu, iza SAD i Rusije, ali zauzima prvo mesto kada je reč o izvozu, u čemu daleko prednjači u odnosu na svoje takmace. Ta zemlja je i neformalni lider Organizacije zemalja izvoznika nafte (OEPK), dok u proširenom formatu OPEK+ sarađuje sa Rusijom.
Toliko snažan položaj na (i dalje nezamenljivom) tržištu energentima Rijadu daje disproporcionalno veliki uticaj na svetsku politiku, koji je dodatno pojačan činjenicom da Saudijska Arabija raspolaže sa gotovo nezamislivim rezervama novca – što tu zemlju čini jednim od najznačajnijih investitora na svetskom tržištu.
To je omogućilo Saudijskoj Arabiji da kupi značajne količine evropskih obveznica. Prema pisanju "Blumberga", ona verovatno raspolaže sa "desetinama milijardi dolara" u evropskim i francuskim obveznicama, što "verovatno nije dovoljno da bi se napravila značajnija promena", ali jeste da se zaplaše evropski lideri.
Međutim, Evropljani su zabrinuti da bi to moglo da pošalje lošu poruku ostatku sveta, te da bi i druge države mogle da krenu stopama Saudijaca. Sa tim tumačenjem slaže se i analitičar i kolumnista RT Balkan Branko Pavlović.
"Sam finansijski udarac prodaje obveznica bi, naravno, bio rešiv za evrozonu i ključne evropske ekonomije, ali takav potez pokazao bi da postoji nepoverenje i nesigurnost. To bi moglo da ima nesagledive posledice, koje bi mogle da dovedu do slabljenja evra i povlačenja depozita, pa i smanjenja likvidnosni banaka u evrozoni. Neposredni potezi se mogu sanirati, ali na srednji i duži rok to može da bude opasno, zbog gubitka poverenja", objašnjava on za naš portal.
Pavlović dodaje i da se kod evropskih političara vidi nedostatak razmišljanja na duži rok, zbog čega povlače neke ishitrene i nepromišljene poteze.
"Videli smo da evropski političari o tome uopšte ne vode računa i ne razmišljaju kako to može da utiče na njihove zemlje na duži rok. Ovo nije pitanje samo odnosa Rusije i Zapada, već se to odnosi na ceo svet, koji je postao podeljen. Saudijska Arabija skreće pažnju da, iako su u dobrim odnosima sa Zapadom, oni neće tolerisati ovakve poteze", ističe naš sagovornik.
Nova geopolitika Saudijske Arabije
U centru promena u saudijskom geopolitičkom ponašanju nalazi se mladi prestolonaslednik te zemlje Muhamed bin Salman, koji je od 2017. defakto najmoćniji čovek u kraljevstvu. On je započeo značajne reforme, uključujući i projekat Vizija 2030, čiji je cilj diversifikacija saudijske ekonomije od nafte ka drugim ekonomskim sektorima.
Univerzitetski profesor dr Srđan Perišić za RT Balkan kaže da je Saudijska Arabija počela da menja svoj geopolitički položaj pre desetak godina, ali da je to dodatno ubrzano od kada je ona dobila zeleno svetlo za članstvo u BRIKS-u.
"Promene u ponašanju Saudijske Arabije u međunarodnim odnosima postale su uočljive još 2014. i 2015. godine, kada su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji, što je bio znak za uzbunu u Rijadu, pošto su one počele da utiču na cene nafte", ističe Perišić.
Kao drugi ključan događaj, Perišić ističe trgovinski rat koji je tadašnji američki predsednik Donald Tramp objavio Kini 2018. godine.
"To je takođe zabrinulo Saudijce, koji dosta sarađuju i trguju sa Kinom. Danas su Kinezi najveći kupci saudijske nafte, u čemu su pretekli SAD. To je stvorilo neke polazne osnove da Rijad promeni svoj geopolitički položaj", ističe on.
Iste godine, desilo se ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogdžija u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu. CIA je optužila Bin Salmana da stoji iza ubistva, što su saudijske vlasti oštro demantovale. Ipak, ti navodi su doveli do zahlađenja u odnosima Rijada i Vašingtona, koji se do danas nisu istinski oporavili.
Srđan Perišić podseća da Saudijska Arabija od sedamdesetih godina prodaje naftu u dolarima, čime je formiran sistem tzv. petrodolara. U tom kontekstu je pristupanje Saudijske Arabije BRIKS-u od ključnog značaja, zato što bi ona konačno mogla da se "oslobodi" od trgovine u američkoj valuti.
"Dva najveća prodavca nafte, Saudijska Arabija i Rusija, i dva najveća kupca, Kina i Indija, su članice BRIKS-a. To pokazuje da ta organizacija želi da preuzme kontrolu nad naftnim tokovima. Vidimo da BRIKS sve više razvija ideju da se napravi zasebni platni sistem, odnosno da se izvrši dedolarizacija, i to ne samo u trgovini naftom, već i u drugim robama. Postoje predlozi čak i da se napravi nova valuta", objašnjava Perišić.
Naš sagovornik dodaje da je značajno i to što je perspektiva članstva u BRIKS-u dovela do ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Irana, koji su, kako navodi, obnovljeni uz pomoć Rusije i Kine.
"Jasno je da je Saudijska Arabija nezadovoljna ponašanjem SAD i da će ta zemlja u članstvu u BRIKS-u videti mogućnost odvajanja od Zapada. Tamo su prisutne sve druge civilizacije. To je jedan multipolarni, višecivilizacijski format. Rijad je to uočio i to mu više odgovara u geopolitičkom smislu, ali i u civilizacijskom poretku", zaključuje Perišić.
