Ekonomija
Srbija litijumu diže rampu: Šta znači odluka vlade da vrati Uredbu koju je ukinula
Vlada Srbije je danas usvojila Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar"
Vlada Srbije je danas usvojila Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar". To se dogodilo nekoliko dana nakon što je Ustavni sud "presekao" i odlučio da Uredba, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. To zapravo znači da se projekat kompanije "Rio Tinto" u dolini Jadra od kojeg je Srbija navodno odustala pre dve godine nastavlja gde je stao.
Podsetimo, najava otvaranja rudnika izazvala je burne proteste širom Srbije, tokom kojih je bilo i blokada mostova i saobraćajnica, a zbog ekoloških protesta koji su trajali danima, Vlada Srbije je 2022. stopirala projekat "Jadar". Tada je ukinula prostorni plan Loznice koji u tom kraju predviđa rudnik, kao i sve dozvole i uredbe u vezi sa kompanijom "Rio Tinto". Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, koja je u tom trenutku bila premijerka, je tada izjavila da je Vlada "stavila tačku na Rio Tinto u Srbiji".
Ustavni sud je 11. jula doneo odluku da je Vlada Srbije tom prilikom prekoračila ovlašćenja, što znači da je sada dobila "zeleno svetlo" da nastavi sa projektom. Da od litijuma nije odustala ni EU, postalo je jasnije još krajem prošle godine, kada je Evropska komisija sa Srbijom potpisala pismo o namerama o strateškom partnerstvu u oblasti baterija za električna vozila i kritičnih sirovina, uključujući litijum. Sada je najavljeno i da nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije za energetiku Maroš Šefčovič dolaze u Srbiju 19. jula, kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da će biti potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Nedavno je evropski komesar za "Zeleni plan" Maroš Šefčovič izjavio da se uklanjaju poslednje pravne prepreke za trgovinsko partnerstvo između Evropske unije i Srbije u vezi sa litijumom, odnosno drugim ključnim sirovinama.
Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović kaže za RT Balkan da Evropa želi da reši problem karbonske neutralnosti, ali da tehnološki kasni za SAD i Kinom, jer se sirovine nalaze na nekom drugom mestu. Zbog toga, kako objašnjava, nastoji da sve što može od sirovina nađe u Evropi, zbog čega potpisuje i memorandum sa Srbijom. Kada je u pitanju nastavak projekta "Jadar", on smatra da ljudi na lokalu imaju najveća prava i odgovornost i da sruše i da dopuste projekat i da njih jedino treba razumeti, dok svi ostali koji se ne bave samim projektom, mešetare u toj igri.
"Poništavanjem odluke Vlade od pre dve godine i vraćanjem Prostornog plana, vi više ne morate da radite urbanističku dokumentaciju, prostorni plan i stratešku procenu uticaja, već se nastavlja ovaj deo koji se odnosi na projektnu dokumentaciju. Idejni projekti, koji su gotovi, idu na državnu reviziju, studije će morati da budu dorađene, jer je prošao određeni period, potom će ići u Ministarstvo životne sredine na mišljenje i javnu raspravu", objašnjava profesor.
On napominje da to i dalje ne znači ništa u smislu da li će projekat biti izveden do kraja ili ne, ali znači da "ima administrativni tok".
"Taj dokumentacioni deo će trajati najmanje dve godine, pod uslovom da nema nikakvih izmena u tehničkom rešenju. Ako ih bude, vraćamo se na postupak lokacijskih uslova i dozvole. Javna rasprava će biti otvorena i neće biti o tome da li će se projekat nastaviti, već o njegovom uticaju na životnu sredinu", kaže profesor Jovović.
Država hvali projekat, aktivisti traže zabranu
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je danas da projekat "Jadar" predstavlja budućnost ekonomskog pozicioniranja Srbije u Evropi i istakla da je to šansa da se 17 odsto potražnje za električnim vozilima, odnosno kritičnim sirovinama koje su neophodne za električna vozila, proizvodi u Srbiji.
"Ne bi bilo odgovorno da ignorišemo tu mogućnost. Srbija nije izolovano ostrvo, mi najveću razmenu imamo sa zemljama EU, znači da ovde moraju proizvodi da se proizvode po najvećim standardima ekologije i zaštite životne sredine da bi mogle da se izvoze", navela je ona za Tanjug.
Đedović Handanović kaže da država ima odgovornost prema narodu da objasni koje su koristi i prednosti ovog projekta, i kako mogu da se umanje određeni rizici što se, napominje ona, i radi kroz zakonski okvir i javne rasprave kako bi došli do što boljih tehničkih rešenja koji će eliminisati rizike.
U Loznici je 28. juna održan protest organizacije "Ne damo Jadar" sa zahtevom da se zabrane geološka istraživanja i eksploatacija litijuma i bora u Srbiji. Rok za to, kako su naveli, iznosi 40 dana, a ukoliko zahtev ne bude ispunjen do 10. avgusta najavili su "blokadu Srbije".
Ministarka energetike je izjavila da najveće negodovanje projekta dolazi upravo od dela opozicije koji su "Rio Tinto" doveli u Srbiju 2001. godine i koji su izdali dozvolu za istraživanje u periodu između 2003. i 2012. godine.
"Ovaj projekat ima najveću korist za našu ekonomiju, privredu, građane, to je projekat koji može da obezbedi zaposlenost 2.000 visokokvalifikovanih ljudi", objasnila je ministarka.
Kada je reč o uticaju iskopavanja litijuma na životnu sredinu, Đedović Handanović je napomenula da je rudnik podzeman i da kao takav ima mnogo manje negativnog uticaja na životnu sredinu.
Da se Srbija sprema da "Rio Tintu" da "zeleno svetlo" za otvaranje jednog najvećih rudnika litijuma u Evropi, koji bi mogao da da značajan podsticaj evropskom industriji električnih automobila, pre mesec dana je najavio "Fajnenšel tajms".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za taj britanski list rekao da je dobio "nove garancije" od te kompanije, kao i da će se EU pobrinuti da svi ekološki uslovi u dolini Jadra budu ispunjeni.
Vučić je kazao i da veruje da će od lidera država članica EU dobiti garancije da će u Srbiju doći još investitora, pre svega u sektorima proizvodnje baterija i električnih vozila. On je rekao da bi, ukoliko sve bude teklo po planu, rudnik mogao da bude otvoren do 2028. godine i da bi trebalo da proizvodi oko 58.000 tona litijuma godišnje – što je dovoljno da pokrije 17 odsto proizvodnje električnih automobila u Evropi, odnosno oko 1,1 miliona automobila godišnje.
