Svet
Šta je CRMA i zašto je (srpski) litijum ključan za zelenu tranziciju Evropske unije
Evropa želi da sama pokriva svoje potrebe za litijumom, ali se suočava sa značajnim izazovima
Litijum je jedna od 34 kritične sirovine koje je EU navela u skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama i ključna komponenta u nastojanju EU da odbaci fosilna goriva i pređe na čistu energiju.
Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), koji je nedavno usvojio Savet EU, evropskoj industriji bi trebalo da omogući da pokrije 10 odsto iskopavanja, 40 odsto prerade i 15 odsto recikliranja ključnih minerala do 2030. godine, piše "Euronjuz".
Novi zakon identifikuje dva liste materijala – 34 kritična i 17 strateških – koji su ključni za zelenu tranziciju. Litijum je jedan od nekoliko veoma značajnih kritičnih sirovina, navodi taj portal.
Zašto litijum
Litijum je klasifikovan kao ključna komponenta u nastojanju EU da prestane sa korišćenjem fosilnih goriva i pređe na čistu energiju, a očekuje se da će doći do povećanja potražnje za tim mineralom zbog sve veće proizvodnje baterija potrebnih za električna vozila i sisteme za skladištenje energije.
Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će potražnja za litijumom porasti na globalnom nivou 42 puta do 2040, u odnosu na prošlu godinu.
"U budućnosti će većina litijuma biti korišćena za proizvodnju automobila, autobusa i kamiona", rekao je za "Euronjuz" Piter Tom Džons, direktor Instituta za održive metale i minerale na univerzitetu u Luvenu.
Taj izuzetno lagan mineral igra ključnu ulogu u omogućavanju zelene i digitalne tranzicije, obezbeđujući sredstva za efikasno skladištenje i korišćenje čiste energije u stacionarnim i mobilnim aplikacijama, navodi evropski portal.
Skladištenje energije igra ključnu ulogu u klimatskoj tranziciji tako što pomaže u rešavanju problema sa obnovljivim izvorima energije kao što su solarna energija i energija vetra, koji ne mogu da proizvode struju bez prestanka.
"Sve više kompanija će proizvoditi električnu energiju uz pomoć obnovljivih izvora, i to će skladištiti u velikim baterijama", dodao je Džons.
Gde postoje rezerve litijuma
Prerađeni litijum se prvenstveno uvozi iz Čilea (79 odsto), Švajcarske (7 odsto), Argentine (6 odsto), SAD (5 odsto), a ostatak iz Kine, rekao je za "Euronjuz" Andreas Bitner, izvršni direktor Evropskog instituta za litijum, napominjući da EU trenutno uvozi 81 odsto iskopanog litijuma i 100 odsto prerađenog litijuma.
Dok se ova sirovina sada isključivo proizvodi izvan EU, u Evropi je identifikovano 27 nalazišta – u Češkoj, Finskoj, Francuskoj, Irskoj, Nemačkoj, Portugalu, Španiji i Velikoj Britaniji, a oko deset njih ima realan scenario eksploatacije.
Jedna od evropskih zemalja koja je bogata litijumom je i Srbija. Kako navodi Piter Tom Džons, najveće ležište u Evropi, Jadar, nalazi se upravo u Srbiji.
Uzimajući u obzir trenutni i izvodljivi razvoj ovih deset lokacija, geolog Vuter Heijlen veruje da bi do 2030. godine samodovoljnost EU za litijum iz rudnika mogla da dostigne 50 odsto potražnje bloka.
Naslage se razlikuju po dubini i često su duboko pod zemljom. Portugal je jedina evropska zemlja sa četiri površinska rudnika.
Izazovi kopanja litijuma
Uprkos tome što CRMA trebalo da ubrza izdavanje dozvola za eksploataciju i preradu litijuma, rudarski procesi se suočavaju sa mnogim birokratskim preprekama. Procese usporava ili blokira i protivljenje javnog mnjenja, koje je prisutno u Srbiji i Portugalu, navodi "Euronjuz".
U nedavno objavljenoj naučnoj studiji litijumskih projekata u razvoju u četiri zemlje koju je objavio "Material Prosidings" tvrdi se da je projekat portugalskog površinskog kopa "Mina do Barozo", u vlasništvu kompanije "Savana risorses", bio jedini poslovni poduhvat koji se suočio sa snažnim protivljenjem lokalnog stanovništva.
Nije poznato da li je projekat "Jadar" u Srbiji uvršten u ovu studiju.
Tekući projekti u Francuskoj, Finskoj i u Velikoj Britaniji "izgleda da uživaju podršku kod lokalnog stanovništva, jer nije bilo navoda o kontroverzama i sporovima".
Ključnu ulogu igra i to da li su projekti grinfild ili braunfild, pošto lokalno stanovništvo koje živi u delovima Evrope koji imaju istoriju rudarstva lakše prihvata takve inicijative.
S druge strane, grinfild projekti se suočavaju sa povećanim protivljenjem zbog odsustva ranijih rudnika u tim područjima.
Podsetimo, grinfild je naziv za investicije koje se razvijaju "od nule", odnosno na lokacijama koje nisu ranije kultivisane, dok su braunfild one investicije koje se razvijaju na ranije korišćenim, ali u međuvremenu zapuštenim lokacijama.
