Srpska srednja klasa: Život između plate i rate

Juče smo praznovali Dan rada, danas već možemo da se vratimo onome što je od rada ostalo: računima, ratama i pitanju - kako je moguće da sve više ljudi sve više radi, a sve teže živi kao srednja klasa?

Čini se kao da su gumicom nestali oni srećnici koji su imali svoj stan i svoj automobil, leta i zime provodili na putu, a da platu nisu čekali "kao ozebao sunce", niti su svaki iznenadni trošak doživljavali kao kaznu od Boga.

Pa, ipak, ako pitate i one koji žive američki san na srpski način i one koji klize ka dnu društvene lestvice, reći vam da pripadaju - srednjoj klasi. Ali ko je zaista u toj ekipi? Da li je srednja klasa uopšte realna društvena grupa ili tek statistička kategorija?

Pavlović za RT Balkan: Prvi maj danas ima simboličan značaj

"Nije statistička kategorija u smislu da nemamo zvanično prihvaćenu definiciju, pa samim tim se i ne prati zvanično ova veličina od, recimo, našeg Zavoda za statistiku. Mi u društvenim naukama najčešće koristimo definiciju koja kaže da u srednju klasu spadaju pojedinci koji se nalaze u intervalu između 75 odsto i dvostruke vrednosti medijalnog dohotka jedne zemlje. Pošto je u 2025. medijalni dohodak za pojedinca iznosio nešto iznad 76.000 dinara, to znači da u srednju klasu kod nas spada osoba koja mesečno ostvaruje između 57.000 i 152.000 dinara. To su, dakle, oni koji zarađuju nešto iznad minimalne zarade pa sve do prosečne zarade uvećane za tridesetak odsto", objašnjava za RT Balkan dr Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Linija između onog ko pripada srednjoj klasi i onog ko se nalazi jednom nogom u nemaštini je oko 11.000 dinara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na pragu rizika od siromaštva 2025. stajao je svako čiji su mesečni prihodi bili niži od 45.674 dinara. Takođe, oko 36 odsto stanovništva nije moglo da priušti sedam dana odmora van kuće, a toliko je bilo i onih koji nisu mogli da plate neočekivani trošak.

Danas je slika srednje klase srednje žalostan prizor - sloj koji je iz siromaštva izašao samo u statistici, ali ne i u svakodnevnom životu, zvanično iznad crte, u stvarnosti na ivici.

"Srednja klasa je danas svakako zaduženija nego pre nekoliko decenija, jer sve teže rešavaju stambeno pitanje, troškovi obrazovanja rastu, jer se javni sektor izlaže privatizaciji na razne načine. Bavljenje sportom je nekada bilo skoro pa besplatno, danas ne možete dete da pošaljete na bilo koju aktivnost koja košta manje od 40 evra mesečno. Zdravstvo je izloženo privatizaciji, tako da kvalitetnije i pravovremene usluge češće dobijaju oni sa dubljim džepom. Paralelno, dohoci srednje klase u realnim iznosima skoro pa stagniraju poslednjih decenija tako da su primorani da se zadužuju da bi održali nekadašnji stil života", objašnjava dr Žarković.

Dakle, ako bi postojala kontrolna lista srpske srednje klase trebalo da glasi ovako: stan na kredit koji vraćaš duže nego što ćeš u njemu da živiš, auto koji još može da posluži, letovanje koje otplaćuješ do sledećeg letovanja, štednja kao ideja koja se redovno odlaže za sledeći mesec...

Ima li uopšte srednje klase ili samo pokušaja da živimo kao da ona uopšte postoji?

"Ljudi vole da kažu kako srednja klasa nestaje žaleći se na taj način na nedaće s kojima se trenutno suočavaju. Takav osećaj potvrđuju podaci, jer se proširio obim takozvane ranjive zaposlenosti u odnosu na period od pre desetak i više godina, stabilna zaposlenost je ređa pojava, tako da ljudi imaju osećaj da im je potreban veći napor da bi sebi obezbedili pristojan život nego što je to bio slučaj sa njihovim, na primer, roditeljima. Kod nas mladi ljudi danas moraju da uzmu kredit da bi došli do stana i to po kamatnim stopama koje rastu. Njihovi roditelji ili starija generacija je dobila stan, kako se to ranije govorilo 'od društva'. Sve to objektivno otežava održavanje statusa srednje klase", objašnjava dr Jelena Žarković.

Ovo su najproduktivnije zemlje na svetu za 2026. godinu

Ko je kriv za slom srednje klase u Srbiji? Odgovor, poredeći stavove analitičara, ne staje u jedno ime, jednu vladu ili jednu godinu. Njena propast, kad se sve sabere, pisala se u nastavcima: od devedesetih, preko NATO bombi, do tranzicije i privatizacije koje su mnogima obećale tržište, a donele nesiguran posao, zatvorene fabrike i skupe kredite. Tu je i ona ekonomska kriza iz 2008, a sigurno je nekog traga ostavila i ona zdravstvena iz 2020.

Dok se u Srbiji srednja klasa topila kroz sankcije, ratove i privatizacije, na Zapadu je njen pad imao drugačiju dinamiku. Recimo, u Sjedinjenim Američkim Državama je smanjenje srednje klase pratilo produbljivanje jaza u prihodima - bogatiji su se bogatili brže nego siromašni.

"U Americi se smanjila srednja klasa, ali zato što je uvećan procenat onih sa visokim dohotkom u većoj meri nego što je porastao broj onih iz najnižeg sloja. Sada ona iznosi oko 50 odsto ukupne populacije, što je pad od 10 procentnih poena u odnosu na 1970-te. U Evropi, u proseku, 65 odsto stanovništva pripada srednjoj klasi i ta veličina je uglavnom stabilna poslednje dve decenije, s tim da se srednja klasa u tom periodu smanjila u, na primer, Nemačkoj, Austriji i Mađarskoj, dok je povećana u Hrvatskoj, Rumuniji i Poljskoj", navodi dr Žarković i dodaje da je najjača srednja klasa u skandinavskim zemljama, gde čini i 80 odsto.

Slabljenje srednje klase put je ka političkoj nestabilnosti. Posebno, kako objašnjava naša sagovornica, ako niža srednja klasa vidi da sve teže spaja kraj s krajem, dok oni na vrhu raspodele dohotka postaju sve bogatiji.

"Drugim rečima, rast dohodovne nejednakosti proizvodi političke potrese, pa se tako bregzit i pobeda Donalda Trampa 2016. objašnjavaju upravo nedaćama kroz koje je prošla britanska, odnosno američka niža srednja klasa u decenijama pre ovih dešavanja. To se pre svega ogledalo u gubitku stabilnog zaposlenja i realno stagnirajućim zaradama", kaže dr Jelena Žarković.

Mnogo teže je, tako bar ispada, biti srednja klasa po kriterijumima influensera, nego statističara. Najsvežiji popis stvari koje bi trebalo da se nađu u svakoj poštenoj srednjoklasnoj kući je: auto ne stariji od 10 godina, ako ne "smeg" frižider, onda bar toster, robot usisivač, "epl" računar i stabilna, brza internet veza, prečišćivač vazduha i kvalitetan tiganj.

Krenimo od tiganja...