Evropi treba keš: Države prodaju petsto milijardi evra u obveznicama

Ne bi li pomogle građanima, Francuska ograničava cenu struje, Italija daje popuste na benzin, a Nemačka subvencioniše račune za grejanje. A sve to košta.

Ove mere iziskuju stotine miliona evra, a pošto Evropska centralna banka više nije toliko raspoložena da štampa novac i kupuje obveznice, vlade će morati drugačije da se snađu, i to kako piše "Blumberg"- prodajući više od petsto milijardi evra dugovanja na tržištu obeznica, što je rekord ovog veka.

Problem je, međutim, što će i investitori u obveznice, i sami pogođeni inflacijom, morati da zaborave na velikodušnost i sami će određivati cene po kojim će ih kupovati.

Od skoka troškova zaduživanja neće biti pošteđeni ni Nemci, ni Francuzi, a za Italiju, finansijski najranjiviju od velikih ekonomija Evropske unije, ulozi su još mnogo veći. Analitičari, naime, procenjuju da će, kako bi se investitori privukli da kupe italijanske obveznice, do početka sledeće godine biti potrebna premija prinosa od skoro 2,75 procentnih poena u odnosu na referentne obveznice.

A to, kako dodaje "Blumberg" ponovo podstiče nervozne spekulacije o dugoročnoj sposobnosti zemlje da podmiri otplate duga.

"Ako pređete u okruženje u kome evropske vlade izdaju više dugova da bi se suočile sa energetskom krizom, i povrh toga dobijete kvantitativno zaoštravanje, troškovi zaduživanja će se značajno povećati", rekao je direktor investicija u londonskoj "Kapital grup" Flavio Karpenzano.

"Berklis banka" smatra da će neto emisija evropskih državnih obveznica porasti na gotovo 500 milijardi evra, ali dodaje da ta cifra obuhvata i dodatne potrebe za finansiranjem ako ekonomski pad bude ozbiljniji.

Tako bi neto iznos mogao da poraste i za dodatnih 100 milijardi, ako Evropska centralna banka krene da obuzdava svoja reinvestiranja, odnosno počne da sprovodi takozvano kvantitativno stezanje.

Globalna tržišta sa fiksnim prihodima već su pretrpela značajnu reviziju u godini koja je, kako piše "Blumberg", bila "strašna" za obveznice.

ECB nije međutim jedina koja zaboravlja na ultralabavu fiskalnu politiku, jer Federalne rezerve kvantitativno pooštravanje počele su pre šest meseci, smanjivši bilans stanja za otprilike 330 milijardi dolara od 30. novembra. U međuvremenu Banka Engleske aktivno već prodaje svoje obveznice.

Ekonomija u recesiji nateraće međutim investitore da odustanu od rizične imovine u korist sigurnosti koju im pružaju državne hartije od vrednosti.

"Sto odsto je tačno da ćemo videti veliku promenu na strani ponude, ali isto tako, mogli bismo da vidimo ogromnu promenu i na strani potražnje. Pre ili kasnije, centralne banke širom sveta će se približiti kraju ciklusa zaoštravanja", dodaje analitičarka u "MFS investment menadžment" Analisa Pjaca.

Rizici povezani sa visokom neto ponudom evropskog državnog duga najviše su, međutim zabrinjavali učesnike nedavnog sastanka kontakt grupe ECB za tržište obveznica.