Stočarstvo u Srbiji u slobodnom padu: U oborima sve manje goveda i svinja

Srbija je potpisala sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom i Egiptom, a u pripremi su novi ugovori sa još nekoliko zemalja. Ovi dokumenti predstavljeni su kao ogromna šansa za srpske poljoprivrednike, da plasiraju svoju robu na ova daleka tržišta. Stručnjaci, međutim, ukazuju da je situacija u poljoprivredi poslednjih godina takva, da oni nemaju baš mnogo da ponude kupcima u inostranstvu.

Stočni fond u Srbiji je iz godine u godinu sve siromašniji, a poljoprivrednici kažu da su prethodne četiri godine bile teške za stočarstvo i da su, zbog sve slabije isplativosti, mnogi farmeri odlučili da prekinu proizvodnju, zbog čega je i ponuda svinja i goveda, pa samim tim i mesa sada manja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je u 2023. popisano 725.408 goveda, što je oko 75.000 manje u odnosu na prethodnu godinu i čak 330.000 manje nego 2008. godine. Broj svinja u oborima se za godinu dana smanjio sa 2.667.000 na 2.263.705, a u odnosu na period od pre 15 godina manji je za čak 1,3 miliona. I broj ovaca je smanjen za 18.000.

Agroekonomista Branislav Gulan kaže za RT Balkan da je ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije dosta skroman i da iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje, odnosno oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz je oko 700 tona, a meso najčešće kupujemo iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore.

Gulan napominje da, prema nezvaničnim podacima, u zemlji postoji oko 88 udruženja proizvođača i da svako za sebe ima različite predloge za rešavanje problem, ali sistemsko rešenje od strane države nije ni na vidiku.

Naš izbor

RT Balkan analiza mesne industrije: Ko sve u Srbiji profitira od mesa i parizera

U saopštenju za javnost stranka "Mi snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović" je nedavno istaknuto da su statistički podaci poljoprivrede poražavajući, a da je slika sa terena još gora. Podvučeno je da "Srbija po onom što uvozi, danas, bukvalno ni nema poljoprivredu". Tako je ukazano da u stajama imamo samo 157.000 muznih krava, dok ih je pre deset godina bilo milion! Prema podacima iz "Popisa poljoprivrede" iz 2023. u oborima je samo 2,2 miliona svinja. Toliko ih je bilo i odmah posle Drugog svetskog rata. U oborima je sad manje od 100.000 prasnih krmača, dok ih je pre jedne decenije bilo više od milion!

Branislav Gulan ukazuje da sa trenutnim stanjem i uvozom nema obnove fonda svinja i ističe  problem uvoza mesa i mesnih proizvoda kao i mleka i mlečnih proizvoda koji je u ovoj godini već premašio vrednost od 660 miliona evra. Jer, smo u od početka  2024. godine smo već uvezli mleka više nego u celoj 2023. godini.

"Što se tiče mesa, u 2023 godini, bilo je uvezeno oko 30.000 tona zamrznutog mesa lošeg kvaliteta, zatim 300.000 svinja za klanice i oko 500.000 prasića. Proizvođači upozoravaju da u Srbiji danas nema kontrole tržišta, jer se uvozi sve što se želi, i ono što sami možemo proizvesti. I uglavnom lošeg kvaliteta. Na sednici u Parlamentu Srbije se čulo kako se zemlja, odnosno njive rasprodaju tajkunima, a da poljoprivrednici ne mogu da ih kupe, jer nemaju novca. Čak nemaju para ni da je uzmu u zakup", kaže Branislav Gulan.

On napominje da su najveći problem neisplaćene premije, koje se "uvek obećaju kod nas pred izbore, ali najveći deo nikad ne dobije, neko posle 500 dana, a do dobrog dela proizvođača, bez obrazloženja one nikad ne stignu". 

Naš izbor

Šta je pokazao popis poljoprivrede: U oborima milion svinja manje, traktori punoletni, a voze ih starci

"Stočari su prinuđeni da krave šalju u klanice, kako bi održali ostatak farmi i bukvalno ubijaju svoju 'osnovicu' da bi preživeli. U poslednjoj deceniji u Srbiji je ugašeno oko 62.000 raznih farmi! Smanjivali su stočni fond kako bi ostatak grla sačuvali, a subvencija nema. Ni tržište ne funkcioniše. Proizvođači od uvoznog mleka u prahu ne mogu da prodaju svoje, niti mogu da postignu cenu da pokriju bar troškove. Otkupljivači drže cenu na 40 do 50 dinara za litar, što nije ni puna proizvođačka cena, jer je sve poskupelo. Inflacija je za poljoprivrednike otišla na
skoro 37 osto. Poskupelo je đubrivo, hemija i stočna hrana... A, obećanih premija, ni iz prethodnih godina još nema", tvrdi Gulan.

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza.  U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 milion krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ iz Srbije se u svet je bilo izvezeno svinjskog mesa za 762 miliona dolara.

Iz Srbije se 1991. godine u svet izvozilo i oko 34.000 tona "bebi bifa'', a Gulan kaže da se danas izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje.

"Dakle, 100 puta manje! Razlog je što se u Srbiji proizvodi samo 78.000 tona junećeg mesa godišnje i troši po stanovniku manje od 3,5 kilograma. Nekada se u Srbiji godišnje proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi, oko 250.000 tona manje. Oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma", navodi agroekonomista.

Skuplje šišanje ovaca od vune: Bacamo na stotine tona godišnje, a nosimo sintetiku

Gulan ukazuje da je zato ključno pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu, Egipat i druge zemlje i dodaje da posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti.

"Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija, najmanje pet, da prođe da se obnovi. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu. Kreatore egroekonomske politike, ali i političare koji odobravaju takvu politiku, mora da zabrine činjenica da danas u 600 sela u Srbiji nema nijedne krave. Nekada je po svakom hektaru zemlje morala da bude bar po jedna krava", poručuje Gulan.