Kriza jača tražnju za zlatom: Poslednje svetske rezerve biće iskopane za dve decenije

Cena zlata već duže vreme je na istorijskom maksimumu. Globalna kriza, ratovi, inflacija i opšta nesigurnost doveli su do toga da skoči tražnja za ovim plemenitim metalom. Trenutne svetske rezerve zlata, koje su pronađene, ali još nisu iskopane, iznose 200.000 tona, a tempo proizvodnje je oko 3.000 tona godišnje. Stručnjaci upozoravaju da će, ukoliko se ne otkriju nove rezerve, celokupno zlato u svetu biti iskopano za oko dve decenije.

Naš izbor

Američki dolar gubi trku: Zašto vodeće ekonomije povećavaju zalihe zlata

Ljuba Jakić, stručnjak za trgovinu plemenitim metalima, dodaje da će u tom periodu doći i do nestašice u proizvodnji zlata, zbog čega će mu i cena rasti. Građanima savetuje da što pre kupe i čuvaju svoju vrednost u zlatu, a ne u novcu. Podseća da zlato menja cenu, ali ne i vrednost.

U poslednjih 11 godina, cena zlata porasla je za 145 procenata, a samo u poslednjih godinu dana za 24 procenta. Zlata uskoro neće biti za eksploataciju. Maksimum koji predviđaju stručnjaci je 15 godina, pa nije ni čudo što cena i dalje raste.

Trenutne svetske rezerve zlata, koje su pronađene, ali još nisu iskopane, iznose 200.000 tona, a tempo proizvodnje je oko 3.000 tona godišnje. Stručnjaci upozoravaju da će, ukoliko se ne otkriju nove rezerve, celokupno zlato u svetu biti iskopano za oko dve decenije.

Ljuba Jakić, pionir trgovine zlatom u Srbiji, ukazuje da eksploatacija sa većih dubina uskoro više neće biti isplativa, tako da je više nego izvesno da će u narednih 15 godina doći do nestašice u proizvodnji zlata.

Samim tim se očekuje porast tražnje, a kada je ponuda manja, prema ekonomskom zakonu usledi stalan rast cene.

Investiciono zlato

Jedan od najboljih načina da sprečite gubitak vrednosti svog novca, već godinama je investiciono zlato. Jakić objašnjava da sam proces uopšte nije komplikovan i da se treba obratiti firmama koje se time bave.

"Bitno je da to bude garantovana čistoća, 999,9 koju mi zagovaramo. Na svakom proizvodu postoje sertifikati tih poznatih svetskih livnica, koji su dobili standard", objašnjava Jakić.

Dodaje i da žig u ovom slučaju pripada prošlosti, pre 100, 200, 300 godina, kad nije bilo nove tehnologije. Danas uz postojeće elektronske uređaje, on se stavlja simbolično. Jakić ukazuje da ljudi veruju u zlato i kupuju ono u šta veruju. Zbog toga je, kako je ocenio, zlato definitivno u prednosti u odnosu na druge vidove investiranja.

Naš izbor

Pomama za zlatom se nastavlja: Koje zemlje kupuju najviše poluga i zašto?

"Drugo, što je najbitnije reći ljudima i da to ljudi shvate, to što banke daju, to je još novac. Kamata je u novcu, na novac. A kad uključite efekte inflacije koja se pominje, 10-15 odsto, ja verujem po cenama proizvoda da je i 30 i 50 odsto, zavisi od zemlje do zemlje, šta vam onda ostaje? Ne ostaje vam ništa. Tako da, definitivno, prednost je zlato u odnosu na bilo kakvu štednju u bankama", naglašava stručnjak.

Nekretnine ili zlato

Posebno ističe da su kriptovalute rizične, a da sa zlatom nema rizika. Kada je reč o kupovini nekretnina, Jakić objašnjava da za njih treba mnogo više novca, od 100.000 do 300.000 evra.

"Za 10.000 do 20.000, koliko ljudi imaju, ne možete da kupite deo nekretnine. I drugo, zlato je likvidno, a na nekretnine se plaća porez. Onda imate troškove, vaši zakupci da plate troškove, hoće-neće. Dosta je komplikovano. Tako da mi, svakako, zlato preporučujemo da bude obavezni deo portfolija", navodi Jakić.

Saveti za ulaganje

Građanima savetuje da kupe što pre i čuvaju svoju vrednost u zlatu, a ne u novcu. Oni koji prvi put ulažu u zlato, obavezno treba da rade sa firmama koje su dugo na tržištu, koje su registrovane i koje svoju robu unose uz dozvolu Ministarstva trgovine, koje prolaze kroz carinske procedure.

Takođe, naglašava da se zlato kupuje od brendiranih proizvođača u Evropi, koji imaju standard čistoće 999,9. Iako se može kupiti i ono manje čistoće, Jakić savetuje da to obavezno bude investiciono zlato.

"Jedan gram zlata u investicionom zlatu je mnogo, mnogo povoljniji nego jedan gram nakita, preračunat na istu čistoću. I to je razlog zašto zlatari, oni rade sa maržama 30-40 odsto i preživljavaju. Za razliku od nas koji smo u investicionom zlatu sa izuzetno malim maržama, tako da naši volumeni moraju da budu veliki da bi uopšte bili profitabilni i opstali na tržištu", pojašnjava Jakić.

Kaže da je uveren da oni koji u svom portfoliju imaju zlato, neće pogrešiti, jer nemaju nikakav rizik.

"Najgore je to oklevanje. Kupiću sutra kad zlato padne. Neće nikad više da padne. To potpisujem", zaključuje Jakić.