Ekonomija
Pomama za zlatom se nastavlja: Koje zemlje kupuju najviše poluga i zašto?
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, godišnja potražnja bila je pet odsto manja u odnosu na veoma jaku 2022. godinu, ali je sa ukupno prodatih 4.448 tona bila i dalje izuzetno velika
Centralne banke su prošle godine nastavile da kupuju zlato žestokim tempom. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, godišnja potražnja bila je pet odsto manja u odnosu na veoma jaku 2022. godinu, ali je sa ukupno prodatih 4.448 tona bila i dalje izuzetno velika. Investicije u zlatne poluge i kovanice su se neznatno smanjile, za oko tri odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kina je tokom prošle godine bila ubedljivo najaktivnija kada je u pitanju kupovina zlata. Snabdevanje su drastično povećali i Singapur i Poljska.
Najveće svetske rezerve zlata imaju Sjedinjene Američke Države, koje prema poslednjim informacijama raspolažu sa 8.133 tone. Nakon njih, najviše zlata poseduje Nemačka, koja raspolaže rezervama sa oko 3.352 tone. Slede Italija sa 2.451 tone i Francuska sa 2.436 tona. U prvih deset zemalja sveta po rezervama zlata su Rusija sa 2.333 tone, Kina sa 2.235, Švajcarska sa 1.040 tona, Japan ima 84, Indija 804, dok Holandija raspolaže sa 612 tona zlata.
"U poslednje dve godine možemo reći da su najveći kupci investicionog zlata državne banke. Oni su intenzivno krenuli da kupuju zlato s obzirom da vide šta se dešava u svetu. Svaka država ima svoje devizne i zlatne rezerve. Kina je država sa najvećim ukupnim rezervama. To je tako, jer je Kina i najveći izvoznik, ali je prošle godine došlo i do "pucanja" tržišta nekretnina, neke izuzetno velike kompanije su propale i ljudi su zbog toga preusmerili kapital u investiciono zlato. U Kini konkretno je došlo do proširenja tržišta, da ne kupuje sve više samo kineska država, već i građani kao fizička lica", kaže za RT Balkan Georgi Hristov, iz kompanije "Taveks zlato i srebro".
On objašnjava da države kupuju investiciono zlato za slučaj da se desi neka slična situacija kao između Rusije i Ukrajine.
"Možete imati neke rezerve novca, ali ako vam uvedu sankcije ili neke druge zabrane, vi imate rezerve koje niste u mogućnosti da iskoristite i da u nekoj potencijalno teškoj situaciji pomognete svojoj državi i građanima. Sa zlatom je drugačije i to je razlog da države ulažu u investiciono zlato. Na prvom mestu je sigurnost, a na drugom i velika sloboda, jer znaju da je sve kod njih i da ne zavise od bankarskog sistema", ukazuje Georgi Hristov.
On napominje da su od 2017. i 2018. mnoge države počele da povlače svoje zlatne rezerve iz inostranstva.
"To je još jedan znak da na globalnom nivou dolazi do nesigurnosti i da države hoće da budu spremne za neku potencijalno lošu situaciju, da zlatne poluge ne drže u Švajcarskoj ili Nemačkoj, već u svojim sefovima. Rusija, takođe, povećava stalno svoje zlatne rezerve i to joj daje neku sigurnost sa strane, zbog svih ograničenja i sankcija", napominje Hristov.
On kaže da su Kina i Rusija najveći prodavci investicionog zlata, dok Švajcarska rafiniše oko 70 odsto zlata koje se proizvodi u svetu. U njihovim livnicama se zlato pretvara u poluge koje države posle čuvaju.
"Cena zlata je na kraju prošle godine bila 2.078,4 dolara, što je najviša cena na zatvaranju ikada zabeležena u jednoj godini i donela je prinos od 15 odsto tokom cele godine. Prosečna cena zlata u 2023. takođe je bila rekordno visoka od 1.940 dolara, osam odsto više nego u 2022. godini", prema podacima Svetskog saveta za zlato.
Potražnja za zlatom u četvrtom kvartalu 2023. bila je 1.150 tona, osam odsto iznad petogodišnjeg proseka. Godišnja proizvodnja rudnika iznosila je 3.644 tone, što je 1% više u odnosu na prethodnu godinu, ali ispod rekordnog nivoa postavljenog u 2018.
Srbija ima oko 40 tona zlata
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Nikola Dragašević izjavio je nedavno da su devizne rezerve Srbije na kraju oktobra iznosile rekordnih 24,4 milijardi evra i da centralna banka ima i rekordne rezerve zlata od 39,5 tona koje su između 2,3 i 2,4 milijarde evra.
"Posebno dinamičan rast tih zlatnih rezervi zabeležen je u prethodnih 11 godina i one su povećane 2,5 puta količinski, a gotovo četiri puta u vrednosti s obzirom da su 2012. one iznosile oko 0,6 milijardi, a sada iznose 2,4 milijarde evra", rekao je viceguverner.
Dragašević je naveo i podatak da Srbija sada ima više od 3.000 poluga zlata, dok je 2012. u trezorima NBS bilo svega nešto iznad 1.000 poluga.
Prema njegovim rečima, centralna banka Srbije je u prethodnih 11 godina povećala svoje zlatne rezerve na međunarodnom tržištu, ali i iz domaće proizvodnje. Viceguverner je dodao i da potražnja za zlatom na globalnom nivou, poslednjih godina raste, jer je, kako ističe, zlato dobar čuvar vrednosti i da u inflatornim periodima taj plemeniti metal dobija na značaju, odnosno na svojoj vrednosti.
VV inauguration
