Uprkos sankcijama Zapada: Srbija izvozi u Rusiju preko Kirgistana?

Izvoz robe iz Srbije u Kirgistan višestruko je porastao od početka sukoba u Ukrajini, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE). Međutim, podaci Statističkog komiteta Kirgistana i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o uvozu srpske robe u Kirgistan, upućuju na zaključak da proizvodi upućeni u ovu bivšu sovjetsku republiku, ne stižu do svog formalnog odredišta, već se iz Kirgistana reeksportuju na treće tržište.

Dve firme, isti posao: Kako zapadne kompanije zaobilaze zapadne sankcije protiv Rusije?

Među robom koja se iz Srbije izvozi za Kirgistan ima i one koja je na spisku sankcija Evropske unije i SAD izrečenih Rusiji, kao roba koja može biti zloupotrebljena u ruskoj vojnoj industriji. 

Prema podacima RZS, iz Srbije je u Kirgistan tokom 2022. godine izvezena roba u vrednosti od 12,8 miliona američkih dolara, dok je izvoz u 2023. godini povećan čak šest puta i iznosio je 81,1 milion dolara. Kada se ovi podaci posmatraju iz Kirgistana, vidi se da većina robe izvezene iz Srbije nije završila u ovoj zemlji. Tokom 2023. kad je iz Srbije ka Kirgistanu registrovan izvoz veći od 80 miliona, a u Kirgistan je ušla roba u vrednosti od tek blizu sedam miliona evra.

Drastične razlike beleži i MMF, pa prema izveštaju koji obuhvata period od šest meseci, od novembra 2023. do februara 2024. Srbija je u Kirgistan izvezla robu u vrednosti od oko 30 miliona dolara dok je na tržište Kirgistana iz Srbije ušla roba vredna tek milion dolara. MMF prikuplja podatke od zvaničnih državnih institucija i statistički ih obrađuje.

Da je trend rasta izvoza nastavljen pokazuju i noviji podaci RZS. Za samo četiri meseca u 2024. godini Srbija je u Kirgistan izvezla robu vrednosti 54,1 milion dolara, što je četiri puta više nego tokom čitave 2022.

Februara 2022. godine Rusija je započela Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, nakon čega su zapadne države uvele oštre ekonomske i političke sankcije Moskvi, koje se i danas pooštravaju.

Šta Srbija izvozi u Kirgistan?

Iako među robom koja je izvezena u Kirgistan ima i one koja se koristi za civilnu upotrebu poput kartona i sadnica za voće, RZS beleži i izvoz robe dvostruke namene koja je identifikovana kao roba koja se koristi u vojnoj industriji, a koja se nalazi na listi sankcija EU i SAD za izvoz u Rusiju. 

Naš izbor

Srpski proizvodi po meri Rusa: Rast trgovinske razmene Srbije sa Rusijom uprkos pritiscima

Srbija je u 2022. godini u Kirgistan izvezla ovaj tip robe u vrednosti od 340.000 dolara, dok je u 2023. godini drastično skočila vrednost sankcionisane robe koja je upućena ka Kirgistanu – radi se o 7,7 miliona dolara, pokazuju podaci RZS, koje je analizirao RSE.

Od robe koja je pod sankcijama najviše su se izvozili kuglični ležaji, delovi aviona, helikoptera, bespilotnih letelica, električni aparati za strujna kola…

Prema podacima Agencije za privredne registre, skoro trećina kompanija registrovanih u Srbiji koje izvoze robu u Kirgistan osnovana je posle 22. februara 2022. APR pokazuje da su vlasnici tih firmi između ostalih i državljani Rusije, Kube, Moldavije, Ukrajine, ali i iz zemalja Evropske unije iz Italije, Litvanije i Slovenije.

I Nemci i Mađari povećali izvoz u Kirgistan

Osim iz Srbije, prema podacima MMF-a u poslednje dve godine došlo je do značajnog rasta izvoza u Kirgistan i iz drugih evropskih država, između ostalih Nemačke, Mađarske, Poljske, Italije.

"Kirgistan je samo adresa koja stoji na fakturi. To je ključna tačka za pretovar robe koja se uprkos sankcijama isporučuje Rusiji", napisao je na mreži Iks Robin Bruks, glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije.

Na njegove tvrdnje reagovao je zamenik predsednika kirgistanske vlade, Edil Baisalov, navodeći da je u Briselu predložio da ih obaveste o svakoj navodnoj transakciji robe dvostruke namene koje su obavile kirgistanske firme.

"Pošto mi nismo totalitarna država, ne kontrolišemo i ne možemo kontrolisati svaki od ovih sumnjivih poslova", napisao je Edil Baisalov na mreži Iks.

Kristijan fon Zesta, stručnjak za sankcije iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije, kaže za RSE da podaci o izvozu sami po sebi nisu dovoljan dokaz kršenja sankcija prema Rusiji, ali da je dodatna kontrola neophodna.

Kirgistan je uz Jermeniju, Belorusiju i Kazahstan u Evroazijskoj uniji sa Rusijom, čime je omogućena trgovina između ovih zemalja, bez carine i daljih provera. Evroazijska ekonomska unija je osnovana u januaru 2015. sa ciljem da olakša slobodan protok roba, usluga, kapitala i radne snage među državama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Prema statističkim podacima Evroazijske ekonomske komisije, od početka rata u Ukrajini, obim teretnog prevoza Kirgistana u okviru Evrazijske unije je u konstantnom rastu.

Evroazijska ekonomska unija beleži odlične rezultate: Porast proizvodnje u svim sektorima

"EU pomno prati šta se dešava", kažu iz Evropske komisije za RSE.

Na pitanje da li su i koje mere sprovedene kako bi se sprečila potencijalna isporuka robe proizvedene na zapadu Rusiji preko Kirgistana i ostalih članica Evraozijske unije, kažu da se prate svi obrasci zaobilaženja sankcija i da je rešavanje tog problema prioritet.

RSE ističe da se "Srbija, iako kandidat za članstvo, nije usaglasila sa odlukama EU o sankcijama prema Rusiji" i ipak dodaje da izvoz iz Srbije za Rusiju nije zabranjen osim što postoje uputstva da se ka Rusiji ne izvozi označena roba koju Rusija koristi za vojnu industriju.